Zatvorenih ociju
Da te vrate u okrilje mojih ruku kao kad majci cedo vracaju, nikog ne molim
nebu ne pruzam ruke i molitve odavno vatrama cutim.
Plamena cudnu moc na kozi svojoj trpim, bol svoj bolim.
K'o zloslutnica kakva, odavno stradiju slutim.
Stablo sam medj' stoletnim platanima, lavirint svojim danima
ne ljutim se na ljude sto lakse staze biraju gde nema trnja.
Put su moj sudjaje birale dok su dusu povijale u cemerne povoje svoje zlovolje,
u noci koja je na strah mirisala, od cadji crnja.
Nevidana, sva u ranama, od stene jaca, odbegla od placa,
proplancima, kaljugama, raskrscima, gorama i vodama te vracam,
ma u patnji pevala il' u jauku snevala, odlazi, ja nocas placam.
Da te vrate u okrilje mojih ruku kao kad majci cedo vracaju, nikog ne molim
nebu ne pruzam ruke i molitve odavno vatrama cutim.
Plamena cudnu moc na kozi svojoj trpim, bol svoj bolim.
K'o zloslutnica kakva, odavno stradiju slutim.
Stablo sam medj' stoletnim platanima, lavirint svojim danima
ne ljutim se na ljude sto lakse staze biraju gde nema trnja.
Put su moj sudjaje birale dok su dusu povijale u cemerne povoje svoje zlovolje,
u noci koja je na strah mirisala, od cadji crnja.
Nevidana, sva u ranama, od stene jaca, odbegla od placa,
proplancima, kaljugama, raskrscima, gorama i vodama te vracam,
ma u patnji pevala il' u jauku snevala, odlazi, ja nocas placam.
