...volim kad tiho u smiraj dana ti snovi tvoji razuzdani, smeli mirnog i spokojnog ociju snenih umornog od lutanja vrate te meni...

20.10.2009

Trenutak

Trenutak u kome se ne osecam ni kao Proslost, ni kao Proslost2 Proslosti, ni kao Hidrogen koji zbori toliko mudrosti namenski iritirajuci zavidne crnke, niti kao neko ko ima bilo cime da odzvoni Alert ovom matriksu, niti kao Seherezada koja je u hiljadu i jednoj noci shvatila da je ponekad borba uzaludna a ljubav precenjena...
Trenutak u kome zelim Sebe golu da stavim kao background ovog texta, izvijena u luku pored nekog izvora toplote, cvrstih grudi i zategnutog dupeta, kukova visoko izdignutih ka smislu svoga postojanja.
Trenutak u kome zelim da priznam sebi sve ono sto ne mogu, ne umem ili ne zelim. Sve one sitne lazi koje koristimo da obmanemo sujetu i prividno je zavaramo. Sve one fantazije zelim da demantujem i uramljena surovom realnoscu da se predstavim svima onima koji ocekuju ili su ocekivali Vise i Bolje i Iskrenije!
Jer ovde, u ovom matriksu, samo iskrenost ili pak  apsolutna izmisljotina upakovana u lep font i satkana od probranih reci pokupljenih po jeftinim knjigama, ljubavnim romanima i spanskim sapunicama, mogu da se prihvate i shvate.
Secam se jednog bloga na kome je Domacin pricao svoja iskustva sa zenama. Secam se jos uvek  sa koliko iskrenosti, na opste zgrazavanje muskaraca i odusevljenje zena, je degradirao sopstvenu licnost u odnosu sa svojom vencanom zenom i sa koliko elana je izdizao svoju sujetu i tastinu, svoj britki Um i jedinstvenu emociju.
Trenutak u kome je opisan povratak iz prevare i ulazak u bracnu postelju u kojoj ga je cekala Njegova zena, topla i snena uvek spremna da mu se da. Secam se opisa koji je napokon objasnio jedan sasvim mali delic muskog mozga :  "...a onda sam joj rasrio noge i utonuo sam u poznatost koja mi je tog trenutka bila prekopotrebna..."...Koliko muskaraca prizna sebi da je zena nista do luka u kojoj bace sidro, glavna stanica u kojoj odmaraju vozila koja su presla dug put, napusteni peron uglancanih shina koji je otvoren samo za umorne putnike namernike.
Trenutak u kome pronalazim sebe u tekstovima raznih ljudi, cudnih psiholoskih sklopova koji neskriveno obelodanjuju svoje mane i velicaju svoje vrline kroz, misle oni, neprimetne stilske figure izandjanih citata...
Trenutak u kome pronalazim inspiraciju da malo budem ONO sto stvarno Jesam.
Trenutak u kome postajem Dodir, prekopotrebna svima zeljnih dodira.
Trenutak u kome shvatam Koliko sam Njegova?
Trenutak nepobitne istine....
...ili trenutak uzdizanja lazi...

" Lutanje, lutanje,

zavodljivo saputanje,

zudnja sto te zove da pleses,

da letis,

da slobodan budes,

trazis i umes,

nadjes, razumes

i moju zedj savladas..."

etc....etc....etc.... to be continued ...

22:54, 8.5.2010 Poslao nihilisticna

u tome i jeste valjda trik u blogovanju...da budes ono sto jesi ili bar da tezis da dosegnes sebe...cesto u tudjim tekstovima nadjem asocijaciju.... ne treba teziti da se ono sto pises svidi drugima ali je sjajno kada ima odjeka kakvog god....