• 17.3.2006 - ТаУ Три

CAXPAHA И сам Милошевић, ни у каквом сродству, када сам чуо вест, пожелео сам да сахрана буде у кругу породице без присуства јавности. Тихо и мирно и достојанствено људског бића. Код нас Срба, а то смо сви који говоримо српски и пишемо ћирилицом, обичај је да се о мртвима не говори у лошем контексту, већ, како се то каже "Све  најбоље". На жалост, све то није урађено. Његови партијски другови су неорганизовано, отпочели вишедневни циркус. После интервенције владе, око обезбеђења простора у музеју младости, постављања заштитних ограда и довођења органа реда, стампедо острашћених стараца се смирио и постао уреднији. А како рече једна интервјуисана жена "Са задовољством чекамо  већ два сата и чекаћемо још колико треба.(БК телефакт у 16 сати) Као да им недостају редови, беда и безнађе. Схватам да је тешко сахранити вољеног вођу, а изгледа да је најтеже сахранити сопствени промашени сан. Дуге стотинама метара колoне, (гледано по снимцима) одражавају њихову вољу. Старосна структура приказује стање тог дела Србије. Како чујем, породица неће присуствовати сахрани. Онда, све ово постаје схватљивије и потпуно политички обојено, унутрашњом, жестоком  борбом тврде и меке струје у СПС-у. Срећом, ово им је последње. А нама, као народу, остаје да се носимо са последицама које су нам оставили.

Пошаљи коментар! :: Обавести драгу особу !