Svaštara

25.6.2008

Šta da radim – drugi deo!!!

Od svih udvarača, izabrala sam dvojicu.

Jedan izgleda super-extra-fantastično. I u svemu ostalom je fantastičan. Isto razmišljamo o većini tema o kojima smo imali prilike da razgovaramo. I dobar je. Tačnije – fantastičan. U krevetu. Uglavnom. Znači – pamet mi pomera kad smo zajedno. Al uvek isključivo i samo u krevetu. Problem je što živi daleko. Retko kad imamo priliku da se vidimo. Al kad se uspemo videti, bude uglavnom sve fantastično i traje satima...

Drugi izgleda takođe super-extra-fantastično. I on je dobar. Ne samo u krevetu. Svuda je dobar. I uza zid. I na stolu. I na podu. Al kratko traje. Meri se minutama, i sekundama. Al tokom tih sekundi, osećam se – pogađaš već – fantastično. I blizu je. Možemo da se vidimo skoro svaki dan. Pa kad se saberu sve te minute, nekako dođe na isto...

E sad, pitam ja tebe, šta da radim?

Trebalo bi jednog otkačiti, zar ne? Ali kojeg? Obojica su fantastični, mislim da sam to već rekla... Ne mogu da se odlučim.

Da nastavim ja ovako, da se viđam sa obojicom? Pa, ono što ne znaš – ne može te boleti. A nema šanse da saznaju jedan za drugog. Daleko su. Nikakvih dodirnih tačaka nema između njih. Osim mene. A ja ću da ćutim. Nikom ne pričam o ovome. Znaju samo moja mama i sestra. I najbolja drugarica. Njih  tri, tačnije. I neke koleginice sa faksa, koje sam pitala za savet. I sestrine koleginice sa faksa. I jedna mamina koleginica sa posla. I neka komšinica, koja je slučajno naišla kad smo razgovarali na tu temu sa sestrinom drugaricom i kumom. Eto, svega par ljudi. I sad ti... Ma nema šanse da saznaju... Osim ako ne pročitaju na internetu ;)

01:47, 26.6.2008 Poslao ludazatobom

Cini mi se da ni jedan ni drugi ne valjaju.