A lijepo je Andrič rekao: Nikad nećete ispraviti krivu Drinu, ali nikad ne smijete prestati da je ispravljate. Bio čovjek nobalovac, valjda je znao šta priča.
A mi, blesavi, jogunasti kakvi jesmo, odlučili da je malo krivimo. Čisto da vidimo kako to izgleda i da bude po našem. Makar i pola oranica pretvorili u groblja.

E ludi narode...

Za sve one koji osjećaju ovu pjesmu kao svoju:

SEVDALINKA


Šta god noćas da zapevam, vući će na sevdalinku.
Usnuo sam čobanicu uplakanu u šljiviku.
Grom udari, planu seno, rasturi se stado njeno.
Zaplete se dim na uvojku, reče da se zove Bosna,
Čudno ime za devojku.

Nekom Drina teče desno, nekom Drina lijevo teče.
Ma, sve da teče u dubinu, na dve pole svet da seče.
Znam tajni gaz, moje lane, most se pruži gde ja stanem.
Sve da vuku me konji vrani, nema meni jedne strane
dok si ti na drugoj strani.

Osta ovaj stari kompas u grudima,
A po polju nikli zabrani.
Crne senke što se gnezde u ljudima,
Nadleću me kao gavrani.
Nekada sam putovao po mjesecu,
Kroz vilajet pun hajdučije,
A sada me oči ljudske
plaše više nego vučije

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti.
Da l' će mi se radovati ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im ka'sti? Svet ne možeš pesmom spa'sti.
Njine brige me i noćas brinu, dok se spremam na put kući,
Na put kući u tuđinu.

Svetom smo se rasipali ko đerdani,
Nosili nas nebom ćilimi.
Da li su to stvarno bili bolji dani,
Ili smo to bolji bili mi.
Nekad smo se bratimili po pogledu,
Sluteći da isto sanjamo.
I Bogu je prosto bilo
Krstimo se ili klanjamo...