Želim:

 

Da posle snova

ne ostane trag moj na tvom telu.

 

Da poneses od mene samo

tugu i svilu belu

i miris blag...

 

puteva zasutih liscem svelim

sa jablanova.

M.Crnjanski

 

Uzalud je budim



Budim je

zbog sunca
koje objašnjava sebe biljkama

Zbog neba
razapetog između prstiju

Budim je zbog reči koje peku grlo

Volim je ušima....

Treba ići do kraja sveta
i naći rosu na travi...

Budim je zbog dalekih stvari
koje liče na ove ovde...

Zbog ljudi
koji bez čela i imena
prolaze ulicom

Zbog anonimnih reči
trgova
Budim je zbog manufakturnih pejzaža
javnih parkova

Budim je zbog ove naše planete
koja će možda biti mina
u raskrvavljenom nebu

Zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom!

Moja ljubav
puna drugih
je deo zore koju budim

Budim je zbog zore
zbog ljubavi
zbog sebe

zbog drugih...

Budim je
mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu

Sigurno je rekla:
neka me traži
i vidi
da me nema

Ta žena sa rukama deteta
koju volim
To dete koje je zaspalo
ne obrisavši suze koje budim...

Uzalud
uzalud
uzalud...

Uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova

Uzalud je budim
jer njena usta neće moći da je kažu
uzalud je budim

Ti znaš
voda protiče
ali ne kaže ništa........

Uzalud je budim

Treba obećati
izgubljenom imenu
nečije lice
u pesku

Ako nije tako
odsecite mi ruke
i pretvorite me
u kamen!

 

(Branko Miljković)

 

Očiju tvojih da nije

 

Očiju tvojih da nije

Ne bi bilo neba

U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema

Zidovi ne bi nikad

Iz očiju nestajali

Slavuje tvojih da nije

Vrbe ne bi nikad

Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije

Sunce ne bi nikad

U snu našem prenoćilo

Ljubav Belutka

Zagledao se u lepu

u oblu plavooku

U lakomislenu beskrajnost

U beonjaču se njenu

Sav premetnuo

Jedino ga ona razume

Zgraljaj njen jedini ima

Oblik njegove želje

Mutave i bezdane

Senke je njene sve

U sebi zarobio

Slepo je zaljubljen

I nikakve druge lepote

Osim one koju voli

I koja će mu doći glave

Ne vidi.

Vasko Popa

 

Mi se čudno razumemo

 

Mi se čudno razumemo

k'o dav bola, k'o dva vala

k'o dva mosta u otkrića:

ja te volim čudno, nemo,

ti si ona čudna mala,

mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,

od vekova moje bile,

odgovor o kom se sanja.

Odgovor je tvoje lice

ti si slika one vile;

iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo

polagano nadolaze

k'o da ide vreme tavno.

Svaki gest tvoj ja sam snev'o,

znam napamet tvoje fraze

svaku reč sam čuo davno.

Stanislav Vinaver

 

Iskrena pesma

 

O sklopi usne, ne govori, cuti,

Ostavi misli nek se bujno roje,

I reč nek tvoja nicim ne pomuti

Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje

Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,

Da zaboravim da smo tu nas dvoje

Pred velicanstvom prirode, a potom

Kad prođe sve i malaksalo telo

Ponovo padne u običnu camu,

I zivot nov i nadahnuce celo

Necujno, tiho potone u tamu,

Ja ću ti, draga, opet reci tada

Otuznu pesmu o ljubavi, kako

Ceznem i stradam i ljubim te, mada

U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ćeš, bedna zeno, kao vazda

Slusati rado ove reci lazne,

I zahvalices Bogu sto te sazda,

I oci će ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva

Kako se spusta nema polutama,

Ti nećeš znati šta u meni biva, -

Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me

Obuzme celog silom koju ima,

I svaki zivac rastrese i nadme,

I osecaji navale ko plima!

Za taj trenutak zivota i milja,

Kad zatreperi cela moja snaga,

Neka te srce moje blagosilja,

Al'ne volim te, ne volim te draga!

I zato ću ti uvek reci: cuti,

Ostavi dusu nek spokojno sniva,

Dok kraj nas lisce na drvecu zuti

I tama pada vrh zaspalih njiva.

Milan Rakic

 

Da su meni oči tvoje

 

Da su meni oči tvoje,

Zvezdama bih prkosio,

Nit' bi sunce poželio,

Da su meni oči tvoje!

Da su meni oči tvoje,

Ma s' u njima rastopio

Ja bih opet srećan bio,

Da su meni oči tvoje!

Da su meni oči tvoje,

Voleo bih neg' sve blago

Neg' kamenje sjajno drago!

Raj bi samo pregoreo

U njima bih slatko mreo,

Da su meni oči tvoje!

Jovan Ilić

 

Tijo, noći

 

Tijo, noći

Moje sunce spava,

Za glavom joj

Od bisera grana,

A na grani

Ka da nešto bruji:

Tu su pali

Sicani slavuji:

Zice predu

Od svilena glasa,

Otkali joj

Duvak do pojasa,

Pokrili joj

 

I lice i grudi,

Da se moje

Sunce ne probudi.

Jovan Jovanovic Zmaj

 

Možda spava

 

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

Pesmu jednu u snu što sam svu noc slušao:

Da je čujem uzalud sam danas kušao,

Kao da je pesma bila sreća moja sva.

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budenja moc,

I da zemlji treba sunca, jutra i zore;

Da u danu gube zvezde bele odore;

Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.

U snu svome nisam znao za budenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

I u njemu oci neke, nebo nečije,

Neko lice ne znam kakvo,možda decije,

Staru pesmu,stare zvezde, neki stari dan,

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se ničeg više, ni ociju tih:

Kao da je san mi ceo bio od pene,

Il' te oci da su moja duša van mene;

Ni arije, ni sveg drugog, što ja nocas snih:

Ne secam se ničeg više, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Ja sad slutim za te oci da su baš one

Što me cudno po životu vode i gone:

U snu dodu da me vide šta li radim sam.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide, dodu oci, i ja vidim tad

I te oci, i tu ljubav, i taj put sreće;

Njene oci, njeno lice, njeno proleće

U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.

Da me vide, dodu oci, i ja vidim tad;

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,

I njen pogled što me gleda kao iz cveca,

Što me gleda, što mi kaže da me oseca,

Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;

Ne znam mesto na kom živi ili pociva;

Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;

Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa ocima izvan svakog zla,

Izvan stvari, iluzija, izvan života,

I s njom spava, nevidjena, njena lepota;

Možda živi i doći će posle ovog sna.

Možda spava sa ocima izvan svakog zla.

V.Petkovic-Dis

 

Na dan njenog vencanja

 

I srusise se lepi snovi moji,

Jer glavu tvoju venac sad pokriva,

Kraj tebe drugi pred oltarom stoji -

Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Cestit'o sam ti. I ti rece "Hvala!" ...

A da li znades da se u tom casu

Granitna zgrada mojih ideala

Srusi i smrvi u pep'o rasu?

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena;

Po tvome licu radost se razliva...

I svrseno je! Ti si sada žena -

Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Ja neću kleti ni njega ni tebe,

Ni gorku sudbu sto sam tebe sreo;

Ja neću kleti čak ni samog sebe,

Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I nasto kletve! Nasto ruzne reci?

O sreći svojoj covek vazda sniva;

Bol, jad i patnju smrt jedino leci.

Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Pa podji s Bogom! Još ti mogu reci:

Da Bog da sunce sreće da ti sija!

Sve sto god da pocnes svrsila u sreći!

Sa tvoje sreće biću srećan i ja.

I svakog dana ja ću da se molim

Kad zvono verne u crkvu poziva...

Ja nisam znao da te tako volim.

Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Cuj, Boze, molbu moje duse jadne:

Sva patnja sto si pis'o njoj, k'o ženi,

Nek mimoidje nju, i neka padne

Na onaj deo sto je pisan meni!

Uslisi ovu molitvu, o Boze!

I dusa će mi mirno da pociva;

I saputace vecno, dok god može:

Prosta ti bila moja ljubav ziva!

I onda kada dodje ono doba

U kom će zemlja telo da mi skriva,

Cuces i opet sa dna moga groba:

"Prosta ti bila moja ljubav ziva!"

Velimir Rajic

Plavi cuperak

 

Plavi cuperak obično nose

neko na oku,

neko do nosa,

al ima jedan cuperak plavi

zamislite gde?

- U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.

U glavi.

To nije moj cuperak plavi,

već jedne Sanje iz sestog "a"

Pa šta?

Videces šta - kad jednog dana

cuperak nečije kose tudje

malo u tvoju glavu udje,

pa se umudris,

udrvenis,

pa malo - malo... pa pocrvenis,

pa grickas nokte

i krijes lice

pa saljes tajne ceduljice,

pa nešto kunjas,

pa se mucis,

pa ucis - a sve kojesta ucis.

Izmesas rotkve i romboide.

Izmesas nokte i piramide.

Izmesas leptire i gradove.

I sportove i rucne radove.

I tropsko bilje.

I stare Grke.

I lepo ne znaš šta ćeš od muke.

Sad vidis šta je cuperak plavi

kad ti se danima mota po glavi,

pa od decaka- pravog junaka

napravi tunjavka i nespretnjaka.

Miroslav Antic

 

Strepnja

 

Ne, nemoj mi prici! Hoću izdaleka

da volim i želim tvoja oka dva.

Jer sreća je lepa samo dok se ceka,

dok od sebe samo nagovestaj da.

 

Ne nemoj mi prici! Ima vise draži

ova slatka strepnja, cekanje i stra'.

Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,

o cemu se samo tek po slutnji zna.

 

Ne nemoj mi prici! Nasta to i cemu?

Izdaleka samo sve ko zvezda sja;

izdaleka samo divimo se svemu.

Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva!

Desanka Maksimovic

Pesma zeni

 

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna

Moja reč u sumu; moj korak, i bludnja;

Samo si lepota koliko si tajna;

I samo istina koliko si zudnja.

 

Ostaj nedostizna, nema i daleka-

Jer je san o sreći visi nego sreća.

Budi bespovratna, kao mladost; neka

Tvoj sen i eho budu sve sto seca.

 

Srce ima povest u suzi sto leva;

U velikom bolu ljubav svoju metu;

Istina je samo sto dusa prosneva

Poljubac je susret najveci na svetu.

 

Od mog prividjenja ti ci cela tkana,

Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden

Ti bese misao moja ocarana;

Simbol svih tastina porazan i leden.

 

A ti ne postojis nit' si postojala;

Rođena u mojoj tisini i cami;

Na suncu mog srca ti si samo sjala;

Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.

J. Ducic

Ne vjeruj

 

Ne vjeruj u moje stihove i rime

kad ti kažu, draga, da te silno volim,

U trenutku svakom da se za te molim

I da ti u stabla urezujem ime,...

 

Ne vjeruj! No kasno kad se mjesec javi,

I prelije srmom vrh modrijeh krsa.

Tamo gdje u grmu proljece leprsa

I gdje slatko spava nas jorgovan plavi.

 

Dodji, cekacu te! U casima tijem

Kad na grudi moje priljubis se cvrsce,

Osjetis li, draga, da mi tijelo drsce,

I da silno gorim ognjevima svijem,

 

Tada vjeruj meni, i ne pitaj vise;

Jer istinska ljubav za rijeci ne zna,

Ona samo plamti, silna, neoprezna

Niti mari, draga, da stihove pišem.

A.Santic

Mislio sam da bi bilo lijepo da sve meni drage ljubavne pjesme iz naše poezije stavim na jedno mjesto i podijelim sa vama.

Toliko za ovaj put,
PozZ