Cutala sam dok je moje X-to JA govorilo.
Cutala, po obicaju, brisuci suze.
Prava istina je da me je slomilo rastajanje -konacnost rastanka.
Ljubav, izgubljena u noci bez zvezda proganja moju dusu. Zaborav ne dolazi, strepnja se smeska, strahovi cerekaju oko mene, stvarajuci onu mucnu atmosferu izgubljenosti ( bar da sam izgubljena u prevodu ) . Pitam se po ko zna koji put, koji li beskraj krije tvoj lik, u kojim se bespucima nevoljenja krijes dok noc na tebe mirise...Upijam mirise i sklapam oci da ostale suze stanu, dosta ih je lilo niz ove ispijene obraze, jos ruke sklapam da molitvu u bezrecju izgovorim. Mnogo ih je neuslisenih bilo i bice, znam. Kako da verujem opet...kako da se opet izgubim na proplancima pukog verovanja da je sve ovo samo kosmar iz koga ces me poljupcem neznim probuditi. Dokle ? Dalje nema...preostalo je rastajanje i nestajanje. Znam. Osecam. Kraj je kraj.
