Ponekad tako zastanem pred belinom i ne znam kako da pocnem, kuda me misli vode ili da ih zaustavim pa napravim neki red ( rez ). Ne znam, pokusavam nekako...dosta je bilo njanjavljenja, zivot se zivi i voli. Najpre treba da zavolim sebe, a to je nekako najteze. Sve bi posle toga islo lakse. Razmisljam, jesam li se ja ususkala u ovu ravnodusnost prema sebi, jesam li joj se bas 'nako lepo prepustila i pitam se sta zelim, sta cekam, dokle ovako...Ne znam odgovore. Znam samo , uvek znam da prepoznam tugu i bol kad zapara moj trenutak.
Hocu li iskoraciti jednog dana ( nekog od ovih dana ) iz sopstvenog kruga u koji sam se zatvorila ( dobrovoljno ? )...Moram..to je jedino sto znam.
Pošalji komentar
Komentari:Sada je 2010, secas li se rekao sam ti da izadjes iz stana iz sebe, 
Poslao
Radeumetnik
u 00:24, 29.9.2010 | Link | |
Rade, prijatelju...gde si? Hvala na komentaru...evo izlazim..
Dobro je. Pozdrav ! Ziv sam i to je sve.
Poslao
Radeumetnik
u 00:03, 5.10.2010 | Link | |