Nije strasno, nije tako strasno kada razocaranje dozivis od nekoga ...nekoga ko nije tvoj dusom, srcem, krvlju. Boli, ali manje.
Ovo me razdire.
Jutrosnja scena i suze koje su nezaustavlljajuci se potocima tekle niz moje lice...bol onaj od praiskona...majcinski bol.
Volim, strpim, bdim...kao i sve majke na ovom svetu da bih dozivela...samo rec...SAMO jedna rec...osetih kako se nebesa ruse. Moj sok, udarac strasnog bola i jauk koji je zaparao vasionom...Boze, zasto...pitam se.
Volim ga kao zenicu oka...ma...nema ova ljubav poredjenja, jedina je apsolutna...ali da boli...jako boli.
Koliko sad razumem Miljkovicevo "...ubi me prejaka rec..."
Osecam se zgazenom, smrvljenom, osecam da lebdim i kao da me na ovom svetu vise nema. Bas tako.
Pošalji komentar
Komentari:I koliko ce te/nas jos takvih prejakih rijeci ubiti.I nista, to je ljubav, to se voli.I jedino sto se zaboravlja, kao i bol prilikom radjanja tih malih cudovista
Poslao
FuntionallyLiterate
u 12:20, 6.9.2010 | Link | |
U pravu si...to jeste ljubav...Hvala ti...