U pore mi se uvukla vrelina ovog jutra. Ne da disati. Spas je u modroj vodi letnjih zagrljaja i poljubaca. Spas je u nerazmisljanju o proslosti, korak u sutra je ( mozda ) resenje.
Andjeo spava jos uvek, umoran od pubertetskih ludovanja u danima raspusta. Deka kao i svaki star covek, rano ustaje, vri se po kuci, Bogu hvala jos uvek vitalan...trazi i ( sto je "najbolje" ) pronalazi neke zgodne teme za raspravljanje, ma tek da nam ne bude dosadno. Nista ozbiljno i nista vazno, tek njemu se cini da je zgodno malko "prodivaniti" uz prvu jutarnju, makar i uz "casicu carkanja" Ne zameram mu ja, uz osmeh sam obe jutarnje popila, uz nekoliko ( uhhh ) cigareta, poljubila ga u naborani obrascic i nastavila sa uobicajenim poslovima.
Lepo avgustovsko jutro sto marsira u novi dan namigujuci mi. Znam sta mi kaze :"Mozes ti to, samo napred..."
Mogu, jakako...
Eh..."Caletova pesma"...divna je...
