U tami sobe, u odbljesku monitora, sabiram i oduzimam trenutke ovog dana. Pomalo sam setna, malo sretna...zbunjena ...Umetnik sam da napravim problem tamo gde ga nema, pa se posle kajem ...placem...a zaklinjah se da dan necu vise suzama zapocinjati, niti ga tako zavrsavati. Zalud. Taj neki osecaj koji gusi izbije iz mene i ta moja ljubomora koja me proganja...jaci su od mene. Pobedicu jednom ja...znam...pobedicu i nasmejana pozeleti laku noc danu koji odlazi.
Sad...tisina...ja...stih...nota...
