Koracham plochnicima tudjeg smeha...bez nade...
Gde sam ja?Otkud odjednom toliko jada u meni?Razapeta na krst sopstvenih strahova,postojim li uopshte?Putevi prekriveni tamom,misli zaboravom,pokreti nehajem...otkud toliki ochaj u meni...ko je kriv? Da li je uopshte vazno ko je kriv i kada je greh nachinjen...kad je tama u meni i oko mene?
Koracham plochnicima tudjeg smeha...bez nade...
Koracham plochnicima tudjeg smeha...bez nade...
Pošalji komentar
Komentari:Postoje nasi strahovi. Nasi strahovi se ispreplicu u kratku malu divnu besedu napisanu sa mnogo pitanja.
U vasem pisanju mogu naci sebe, verujem mnoge osobe sa svakom vasom pisanom recju disu, jer je osecaju, a vi nas mirite sa nama, sa nasim zeljama, strahovima...
Vase pisanje, je psanje mudraca, inteligentnog i nacitanog, i mnogo je dobro...
U vasem pisanju mogu naci sebe, verujem mnoge osobe sa svakom vasom pisanom recju disu, jer je osecaju, a vi nas mirite sa nama, sa nasim zeljama, strahovima...
Vase pisanje, je psanje mudraca, inteligentnog i nacitanog, i mnogo je dobro...
Poslao
neven
u 18:00, 8.5.2009 | Link | |
Hvala Nevene,hvala na divnim recima 