Noćas sam sanjala neki san koji nije bio baš u naj boljem redu.Od prilike je izgledao ovako:
Upoznajem nekog dečka sa kosicom do ramena kao zaljubismo se na prvi pogled.Tu nastaje neka jurnjava između nas non- stop smo u nekom pokretu,samo da bi smo se sreli.Naj veća ludost u snu je što istog dana naveče on sve sa roditeljima dolazi da se oženi samnom.Ja u beloj venčanici do kolena-inače ne podnosim venčanice,svadbe i sve zvanične manifestacije...No sve bi to bilo u redu da ja  već ne  živim  sa mojim dečkom,no ni taj zajednički život nebi bio problem da odem,bar u snu.Ali problem je u tome što ja svog dečka baš baaaš volim i ne odlazi mi se od njega,a opet sa druge strane me je obuzela zaljubljenost tako da nisam bila sa sobom šta da radim.Na sreću sam se probudila jer ko zna kako bi se to već završilo.
Ranije sam baš puno sanjala svakakve snove od onih naj žešćih horora do naj lepših romansi zbog kojih  bih se ujutru probudila zaljubljena.U poslednje vreme manje sanjam i drago mi je jer sam posle po čitav dan ostanem u tom snu ako je lep,a ako je ružan budem opterećena značenjem tog sna.