Kad sam počela da pišem blog na "moj blog" ,a to je bilo relativno skoro prosto sam se oduševila.Zapravo počeću od početka.Za blog sam naravno čula preko medija ta ideja za takvu internet formu mi se jako jako dopala.Odlučila sam da potražim neki od njih.Iznenadila sam se koliko toga ima ,no ipak sam želela da taj blog bude sa našeg govornog područja da bih mogla da čitam i da to što ja napišem eventualno neko pročita.Lutala sam i prvo sam pronašla blog.hr tu sam počela da piskaram i da učim neke meni totalno nepoznate stvari oko pravljenja bloga.Rado sam čitala neke blogove jer ima ljudi koji stvarno zanimljivo pišu.Takođe sam pronašla i neki domaći u kome se postvi objavljuju bukvalno jednom u tri dana nema komentara i nije interesantno.Ima i stranih koji mi nisu bili privlačni jer izgledaju kao da si upao u lavirint.Na kraju pronašla sam mojblog.Oduševila sam se.Moj prvi post i nije bio post nego proba i onaj koment dobrodošla od nekoliko članova je zaista i učinio da se tako i osećam.Počelo je baš onako kao sam i želela ali jako brzo pojavile su se nedoumice ,koje je možda na sreću ,a možda na nesreću izazvao verujem svima poznati brzi gonzales AUTOR koga svuda ima.Naravno što si više tu više počinješ više da zapažaš,mada su o tom pitanju ovih dana baš pokrenute teme.

Fantomski blog.
Da zapravo to saznanje je kod mene izazvalo neku neprijatnost.Ne kažem da ne treba imati više blogova što da ne,recimo matrix,da li to nekom smeta ,verovatno ne,čovek jednostavno tako voli želi to da napravi za sebe i za nas i to je ok.Pod ovim sam podrazumevala ljude koji u jednoj ruci drže vatru a u drugoj vodu.To sigurno ne prija nikom od nas.

Sledeće što sam htela reći je ,a da mi stvara neprijatan osećaj je rasprava o okusima.

Nemamo svi mi isti dar za pisanje to treba biti jasno ,ako je dobro biće čitano,ako ne ,zna se.Nismo mi svi pisci da imamo fantastičan izvor inspiracije ili maštu i da to bude stilski namazano kako treba.Ukusi su svima nama različiti pa opet ovde se veoma često vodi baš takva polemika.
Naime jako mi smetaju tekstovi koji raspravljaju o ukusima o tome šta je ovde kvalitetno a šta ne, šta treba pisati a šta ne, koliko sam ja informisana ovo su dnevničke stranice , a ne izdavačka kuća.Zato mislim ,da sloboda treba da postoji,neka piše ko šta voli i kako voli,takođe ako mi se sviđa pročitaću ,komentarisaću,nešto ću i snimiti,ako ne jednostavno preskočim i to je to.Ovo je ipak "VAŠE PARČE WEBA"

Moram reći da sam malo i iznenađena nesebičnošću jednog blogera koji je zaista raspoložen da podeli svoje znanje sa ostalima.Njemu se zahvaljujem a on će se već prepoznati jer takvi nisu toliko česti.
Predpostavljam Blog u našem svakodnevnom životu zauzme određeno mesto i jako je važno da se tu osećaš prijatno,ako nije tako on gubi svoju svrhu.

Odmah su počele da me služe kao da sam ja njima došla u goste a ne one meni.Nije ni to tako loše osem izbora pića.Kupile su neku odvratnu votku sa ukusom mentola koju sam ja morala da probam iako mi ni naj manje nije bilo do toga .Popila sam jednu čašicu I to je to. Počele su sa pitanjima: a kad planiramo napolje ,a što se ti ne spremaš ,pa kad misliš da stigneš….A mene uhvatilo neko mrtvilo ne mogu da se pomerim samo razmišljam o tome kako bi bilo lepo da one sad odu a mene da ostave da spavam, naravno od tog posla nema ništa,pa sam odlučila da taj izlazak odložim što je moguće više ili možda da izbegnem.Otišla sam u kupatilo I istuširala se vrelom vodom,a o pranju kose nisam smela ni da razmišljam u tom momentu pa sam ga odložila za sledeću godinu(kad sveže oprane kose izađem napolje obavezno mi se ukoči vrat).Malo sam posedela I setih se da me je Goca pozvala da navratim kod nje pre izlaska napolje pa sam otišla .Tamo njih troje ona njen muž I drugarica sede pijuckaju zezaju se, poslužiše me vinom ,a joj …kolika je to čaša bila,da nisam ponela kući I čašu I vino u njoj dočekala bih kod njih NG.Pritisak je bio veliki da se spremam za izlazak.Šta obući pitanje je sad.

Moju agoniju odložio jedolazak mog druga Š. Koji se uvek pojavi kad mu se naj manje nadaš I donese neko ludilo sa sobom.To je bio dečko koji je prelepo izgledao koga sam sasvim slučajno videla u nekoj glupoj situaciji,dopao mi se na prvi pogled,a I ja njemu mada smo se videli samo kroz staklo. Kod našeg zajedničkog druga je izrazili smo oboje želju da se upoznamo –što je drug iz samo njemu znanih razloga odlagao I onda smo mi uzeli stvar u svoje ruke.Jednom sam ga videla da prolazi ispod mog prozora I pozvala ga po imenu I rekla da bismo mogli da se upoznamo.Da napokon,on se predstavio osmehnuo se I pao je dogovor da uveče svrati na kafu.Došao je malo kasnije naveče proveli smo celu noć zajedno pričajući ni sama neznam o čemu,ali kao da se znamo hiljadu godina.Kad je svanulo odlučili smo da izađemo na bedem I da sedimo na klupi pored reke.Tamo smo spržili nekoliko cigara ,a onda smo se razišli.Prošlo je bez ikakvih intimnih scena I zato je nakon toga počelo druženje.Jednom prilikom smo razgovarali zašto se ništa nije dogodilo među nama ,a on je rekao da je nešto imao na umu ,nije imao petlju,a onda je jutro pokucalo na prozor I razbilo magiju noći ,dugo se nešto osećalo u zraku dok zaista nije počelo pravo druženje.

Konačno I on da se upozna sa Svetlanom koju je video jednom iz auta dok smo sedele u jednom kafiću ,slatka tije ona mala sa naočarima upoznao bih je.

Svetlana se bila neposredno pre toga presvukla u crni kratež I mrežaste čarape,izgledala je ekstra.Njih dvoje su krenuli sa upoznavanjem ,Daca je onako za sebe kulirala igrala se sa mačkom I gledala TV ,ja sam razmišljala o spavanju još uvek no Tanji je bilo jako dosadno pa mi je predložila :”Ajde da pobegnemo od kuće samo nas dve”.Primila mi se njena ideja ali je ostalo pitanje šta obući? Prvo na meti Svetlanine pantalone neka moja bela majica,jedino ispeglano Š. Naočare za sunce narandžaste boje,prelepo su stajale I nisam mogla odoleti,a preko Šta preko obući?Daco idem sa Tanjom do prodavnice mogu li uzeti tvoju bundu?Kompletirah se napokon.Pozvale smo taksi I koliko smo dugo morale čekati na njega ona je zaboravila da smo ga pozvale pa je krenula peške.Dovezle smo se do grada oko pola dvanaest na trgu žive duše nema tek po koji prolaznik,svratile smo u lokal gde sam radila ,tamo obdanište,ajde da probamo da uđemo na koncert u hali ,ako ne vratićemo se kući.Uh već je počelo da me hvata dobro raspoloženje,još posebno kad sam u džepu Dacine bunde našla celu kutiju cigara.Pešačeći do hale spopale su nas neke pijane budale”Ej, sestre hoćete li sa nama u provod?”Jedva smo ih se oslobodile.Usput smo sretale ljude sa rancima koji su imali neke drugačije naglaske ,pili su rakiju iz flaše blesavili se po ulici,to mi je onako dodatno dalo energiju ,a I ono vino ajde ti ja ću te stići izgleda da je došlo.Stigle smo ispred hale bila je gužva ljudi su ulazili I izlazili,u momentu kad smo bile ispred ulaza čuje se kako Rambo odbrojava 10,9…..Srećna N.G.Kakav flash gde čekamo NG pomislih.

NASTAVIĆU previše za sad sećanja na jednom mestu.