"Da li ti se dlanovi znoje, srce ubrzano kuca, a glas ti zastaje u grlu?
To nije Ljubav, to je Dopadanje.
Ne možeš skinuti pogled ili ruke sa nje?
To nije Ljubav, to je Požuda.
Ponosan si na nju, i želiš svima da je predstaviš?
To nije Ljubav, to je Sreća.
Želiš je, jer znaš da je ona tu?
To nije Ljubav, to je Usamljenost.
Sa njom si, jer tako svi drugi hoće?
To nije Ljubav, to je Lojalnost.
Ostaješ sa njom, jer znaš da te voli, i ne želiš da je povrediš?
To nije Ljubav, to je Sažaljenje.
Sa njom si, jer te ljubi, i drži te za ruku?
To nije Ljubav, to je Nesigurnost.
Da li si sa njom, jer jedan pogled na nju, i srce tvoje preskače?
To nije Ljubav, to je Strast.
Da li joj opraštaš greške, jer se brineš za nju?
To nije Ljubav, to je Prijateljstvo.
Da li joj govoriš svakog dana da je jedina na koju misliš?
To nije Ljubav, to je Laž.
Da li bi se odrekao svojih najdražih stvari samo za nju?
To nije Ljubav, to je Velikodušnost.
A sada:
Da li te srce boli, i sve se u tebi lomi, kad je ona tužna?
Da, to je Ljubav.
Da li te privlače druge, ali ipak ostaješ sa njom, bez trunke pokajanja?
Da, to je Ljubav.
Da li prihvataš njene greške samo zato jer su one deo nje?
Da, to je Ljubav.
Da li zaplačeš zbog njenog bola, mada ga ona dobro podnosi, jer je jaka?
Da, to je Ljubav.
Da li ona oseća tvoje srce, i dira te duboko u dušu, tako da te boli jako?
Da, to je Ljubav.
Da li si sa njom zbog te slepe, neshvatljive mešavine bola, sreće i uživanja, koja te privlači k' njoj, i čvrsto te drži?
Da, to je Ljubav.
Da li bi joj dao svoje srce, svoj život?
Da, to je Ljubav." P. Bosmans
Ljubim te, Srećo
21.12.2009
- Draga moja...
"Draga si mi kada ćutiš jer si kao odsutna
i čuješ me izdaleka, i glas te moj ne dira.
Tada mi se pričinja da su ti oči iščezle
i kao da je poljubac zatvorio tvoja usta.
Budući je sve na svetu prepuno moje duše,
ti izranjaš iz svega, prepuna duše moje.
Ti, leptirice sna, nalik si mojoj duši,
a jednako si nalik reči što tugu znači.
Draga si mi kad ćutiš i kad si kao odsutna.
Tad kao da se tužiš, leptirice što gučeš.
I čuješ me izdaleka i glas te moj ne doseže.
Pusti me ovako, da ćutim ćutnjom tvojom.
Pusti me da ti govorim takodjer tvojom ćutnjom,
svetlom kao svetiljka, priprostom kao prsten.
Ti si mi poput noći, stišana i ozvezdana.
Ćutnja ti je od zvezde, daleka i bezazlena.
Draga si mi kad ćutiš jer si kao odsutna.
Daleka i tužna, kao da mrtva snivaš.
No tada jedna reč, jedan osmeh je dosta
da opet budem radostan, radostan što si živa."
P. Neruda
Ljubim te, Srećo
20.12.2009
- Budim te...
"Noćas je ulicama našega grada
Prolazila kočija bijela,
I bijela mećava vije
Mutan dan...
Do u tajne sobe naše stare Ljubavi
Trpim svoje i tudje što me bije,
I mrzlo mi je u srcu...
Ne treba rakije - ne grije.
Za tebe Ljubavi govorim ove riječi.
Za tebe koju nosim u mozgu,
Kao užarenu kuglu djetinjstva,
Kao ranu koju sam bolovao toliko puta.
Za tebe koja si dio mene
Duboko ukopana školjka u kamenu.
Miris borovine zauvijek zaboden u krv moju prokletu.
Za tebe, zbog tebe, zbog sebe.
Predlažem da saberemo nase siromaštvo
U dodir koji liječi naša srca,
U koja je rdja pala sa bijelom igrom u samoći.
Moj križ plaća račun ove noći.
Ne kuni me imenom na koje je moja krv postala imuna
Oguli narandžu, operi lice.
Otvori se utjehom
Zagrli me jako
I probudi se
Ne budim te tek tako.
Za tebe Ljubavi govorim ovu pjesmu,
Za tebe koja si dio mene
Duboko ukopana skoljka u kamenu,
Za tebe sto u toplim rukama nosis ruže nijeme,
I prosipaš ih u suhu fontanu.
Za tebe, zbog tebe, zbog Prevera,
Zbog svih pjesnika ljubavnih stihova,
I uprkos njima...
Ne budim te tek tako.
Otvori oči ljubavi i pogledaj kroz prozor
Vani su zasijale gorčine,
Tumaraju pomrcine i studen
I bijela mećava u gradu vije
Mutan dan...
Pa i srce je počelo sumjeti: "Divljak - ovdje je kvar!"
Ne treba rakije - ne grije.
Dok bije u njedrima dobro nam je.
Gledaj
Nemoj da ti tražim oči
Primakni se bliže...jos bliže
Zagrli me Ljubavi, zagrli me jako
I probudi se već jednom
Ne budim te tek tako..."
R. Šerbedžija