"Kad me gledaš,
kad uza me, bez pokreta, sedeći, blago se nagibaš;
kada pružaš svoje dve ruke, tako umilna, jer želiš,
jer bi eto hela dotaći, da, moje lice.
Tvoje dve ruke, kao iz sna,
koje me kao neka sena dosežu.
Gledam ti lice. Dah nežnosti izbio je iz tebe
poput svetlosti u crtama tvog lica.
Kako lepa izgledaš. Izgledaš više detinjasta.
I gledaš me.
I smešiš mi se.
Što li tražiš kada me, pružajući ruke, nema,
dotičeš?
Osećam žar sene, dima što živahan stiže.
Kakva lepota, dušo moja. Nastamba, u zanosu,
mirna počiva.
Ti šutiš a ja osećam svoje lice, zbunjeno, blago,
medju tvojim prstima.
Nešto moliš. Pretvaraš se u devojčicu koja moli.
Nešto tražiš. Prelama se neki glas koji ne postoji
i koji nešto ište.
Zakasnela ljubav. Ljubav u prstima koja kuca bez
buke i bez glasa.
A ja te gledam u oči, gledam i čujem te.
Čujem dušu posve tihu, detinjastu, koja peva
slušana.
Ljubav kao poljubac. Ljubav u prstima koju slušam
zatvoren u tvoje ruke."
A. Vicente