Још мало о жаргону

На почецима ове рубрике (реч је о рубрици Гистро шатро, која је почела да излази у "X Zabavi", па у "Yеllowcabu", а сад у часопису Нај) било је речи само о жаргону, а онда, кад је почело да нам понестаје материјала, уозбиљили смо се и бацили на општејезичке теме и дилеме. Идеја је била да ово буде као нека врста допунске наставе српског. За оне које то занима, наравно. Не мора човек кад узме неки часопис у руке да прочита све рубрике.
Но, језик је врло виталан организам и у међувремену су се у жаргону десиле неке нове ствари. Појавиле су се нове генерације, нове тенденције, нови дух с новим временом. Можемо само претпоставити да то можда има неке везе са унапређењем комуникације преко СМС-а и електронске поште, али пре ће бити да нема пуно везе с тим, јер слична динамика у развоју жаргона била је присутна и пре тога.
Пре око десет и више година, веома се развило скраћивање речи. Наравно, било је тога одувек, али тад је узело маха. У то време настале су речи као комп за компјутер, канц за канцеларију, мјуз за музику. Слични примери добијали су се додавањем суфикса на недовољно разумљиву основу - раџа за ракију, цвиџе за цвикере, слиџа за слику, кеџа, за келнера, контиш за контејнер, бискиш за биоскоп и слично.
Већ данас неке од ових речи делују застарело. Можда чак и све. У последње две-три године наставило се са скраћивањем речи, али од позади. Треба рећи да је ова појава једна од типичних за све нама познате жаргоне. Ни код нас није нова, али је постала раширенија. До овога долази из једноставне потребе да се говор којим се служимо учини што занимљивијим, духовитијим и, ако баш мора, неразумљивијим за оне које не желимо да нас разумеју.
Тако је музика постала зика, комп је постао јутер, канц је поново променио род и постао ларија, концерт је постао церт, проблем - блем (нема блема), бубњар - бњар, дебил је постао бил и тако даље. За очекивати је да по тој логици кретен постане тен, а морон рон, али то још нисмо чули. Ова тендеција је живахна и нема сумње (мње) да ће се наставити.
Сличне, али мало другачије новотарије настале су као производ надградње извртања слогова, тзв. шатровачког говора. Односно, мање у сврху скраћивања, а више из милоште, ради тепања. Отуд је пасуљ преко суљпа постао суља, а пиво преко вопи - вопс.
Ту долазимо и до донедавно незабележеног наставка -с који замењује задњи самогласник у речи (истина, био је само један пример, од факултет - факс, али недовољан да овај суфикс уђе у списак). Нема га ни у озбиљним студијама о жаргону насталих до 2003. године.
Увек се надовезује на већ установљен жаргонизам или бар фамилијарну реч. Можемо, дакле, закључити да је сасвим нов и да га чека узбудљива и неизвесна будућност. Поред вопса, сличне речи које смо засад забележили су клопс за клопу, флокс за флокиш тј. фломастер, мобс (тј. мопс) за мобилни телефон, фркс за фрку, и још низ примера из наркоманског сленга.
За крај да убележимо још пар новијих примера из жаргона, не зато што имају пуно везе с овим горе, него само зато што су забавни, а можда их нисте чули: Дати му по луфтханси значи проветрити просторију, врхње - од врх, нешто одлично, најбоље. А синоним за жицати је тражити лаки кеш. Превелика гужва у аутобусу, некадашњи стискавац, од скора се зове савићевић.

Посетилац је рекао:

Него, видим да сам горе заборавио да напоменем, а важно је због контекста, да је "Нај" часпис за више резреде основне школе који се дели по школама. Зато морам да будем тако фини.

Заборавих... "зле" за ризле и "лер" за дилер.