Bez obzira na tisinu,na dane bez reci,one su uvek tu,u meni...samo je nekada jako tesko pricati...Cak i mojima,retko se javim,jer znam da moje reci bez moga prisustva ne znace mnogo,a i sve sto bih zeleo reci,u sebi cuvam za neke dane,kada cu biti tu... Vreme prolazi brzo,bar meni,jer je ovo prva nedelja u ovoj godini da sam slobodan,vreme provodim sa najboljim prijateljem, dosao je da me obidje...i bas pricamo,da je neverovatno da se nismo videli godinu dana,da je vreme tako brzo proslo... Nadam se da si ti dobro? Mada,znas sve..sve moje zelje i snove...oni su i dalje tu,cekaju svoje vreme,svoj trenutak... Jedino sto bih voleo je da,tvoja dusa i tvoj osmeh budu dobro,kao sto zelim svim ljudima koji mi bas mnogo znace...ima vas malo,ali na svakoga isto i jako mislim...
Uvek sam tu...i ako sam necujan...molim se za sve nas...
Komentari
Poslao/la AnaM 
Poslao/la kojak kao čovek koji je veliki deo života proveo po terenima, posla radi, video sam priličan broj ljudi koji propuštaju život pored sebe, čekajući vreme kada će "početi da žive"..hm?
Generacija naših ljudi u inostranstvu vredno rade i "čekaju vreme kada će se vratiti da žive", a oni malobrojni, koji se i vrate nakon X godina, više nemaju ni sebe ni sopstveni život, pa to eventualno pokušavaju naknaditi nekim stečenim imetkom i kupljnim prijateljima...mnogo tužna stvar to čekanje i nostalgija i često nesposobnost čoveka da život shvati kao jedinstvenu celinu...