Ових дана
8/3/2008
Мокра глава, утакмица, прехлада и кијавица.
Тако то иде.
Иако сам уверен да неће гром у коприве,
што је сасвим тачно,  јер су коприве ниске
и сасвим ретко под дрвећем, нити сам ја коприва,
нити је гром кијавица.
Елем, прошле суботе, иша8 по камен.
Какав камен?
Поче8 да правим своје брдо, са кога ће се
у језерце(мали рибњак) сливати вода у водопадима,
жуборити и милину стварати.
Код мене у крају, равница, земља смоница,
камена нема, па сам отишао у свој завичај,
и крај реке у којој сам уловио своју прву рибицу,
сакупио доста камења, скоро пуну приколицу,
али је киша, лила, лила и лила и свог ме поквасила.
Имао сам јакну, али нисам имао капу.
Онда срећан због камена, свратим у прву кафану
где је светлео телевизор са зеленим тереном,
навија8 за Црвену Звезду, пи8 пиво и док се све
то завршило, ипак су то четири гола, треба времена за то,
плус онај нама, који срећом нисам видео, ја сам се сасвим о'ладио.
Док сам сео у ауто, па стигао до куће, и осушио косу,
прошло је охо хо, а то значи око два и по сата.
Онда је кренуло печење у синусима, па цурење носа,
па онда чајеви, лимунови, лекови, све док данас
не устадох сува носа, мало бољег расположења
и жеље да поједем пилећу супу.
Глад!
Добар знак.
Чим сам гладан, здрав сам.
Идем до Еф-би-ај-аниног блога, да уловим ону кокошку,
да је окупам у врелој води, очерупам, очистим и скувам.
Додам першун, зелен, пашканат,
шаргарепе мало, све исецкано,
па онда вруће да се срче.
Објавио OCTOJA у: 06:18 | категорија:
Веза | Јави пријатељу | Коментара (8) | КОМЕНТАРИШИ