Рукама огрезлим у муљ,
мочварним мирисом,
одише последње јутро.

Узбуркане воде скривају
жабљи леш.

Грабуљама истргнутим
из мемле подрума,
и ћутљивог друштва троношца,
чешљам просути муљ.

Ту,  на тим пољима,
поново ће нићи чај,
са укусом менте.