Razmisljala je o uskoroj godisnjici smrti svog oca...petnaest godina je proslo a ona jos uvek oseca strah kada cuje zvuk kocenja bicikle...Sta je osecala tada?! Da li je uopste nesto osecala?!

Kada su joj doktori saopstili da boluje od karcinoma jednjaka, samo joj je palo na pamet da je to bozja kazna, nikada se nije najeo, kao da je majka morala da mu nosi ruckove po kafanama..Nije ni mogao da jede jer je samo zeleo alkohol..Mozda nikada nije ni mnogo popio, samo je dopunjavao od predhodnog dana...Jedino sto je tog trenutka  znala je da nece dugo, metastaza je uhvatila svoje...Sve veze je potegla da ode na zracenje iako nije bilo svrhe,  ali kazu, tada se zivi u manjim mukama...Gledala ga je tog trenutka  kao da ne oseca..

-Sine, niko mi nista ne govori, ja znam da cu da umrem...Mnogo sam se ogresio oko vas...a volim vas...

Samo ga je gledala...suze joj klize niz obraze...Pocinje da sredjuje po njegovoj bolnickoj natkazni ne bi li ih sakrila...Ustaje, smeje se..

-Daj tata..sta ti je danas? Pogledaj rezultat krvi...pritisak..sve je u redu...Ajde, ne dozvoli da izgubimo kondiciju bezeci oko kuce, ugojicemo se...

Suze u njegovim ocima...Toliko toga u njima...

Posle nekoliko dana njegov dolazak kuci..Nema vise svrhe...Sedi jedva na krevetu i rukom kao da uzima casu..a i ruci nema nista..Zedan je..a ni kap vode ne moze da popije...A dusa hoce...Koma...Mislila je da kao na filmu, sedi kraj njega i prica mu...Sta da mu ustvari kaze?!... Da mu oprasta..i da ga bez obzira na sve voli...Oseca ali ne moze...Davno je naucila da krije osecanja...Defilovanje kroz kucu rodjaka i prijatelja...Vide ga...slezu ramenima..i izlaze ne bi li na terasi popili kafu..cetiri dana tako...Odjednom, majka je zove...Umire...Nikada ranije nije videla neciju smrt pred ocima..Izdah jedan..drugi..promena vec blede boje lica..Njen krik...

-Ne...tata...ne...volim te tata...

Ali kasno...nista od toga nije cuo...Odlazi u drugu sobu, pali cigaretu i sedi sama..samo malo tisine pre nego pocne sve da se organizuje...pozelela je samo da se promeni, da se ne krije iza osmeha, da pokazuje stvarna osecanja, da place...Ustala je..onako jako kako je folirala i okrenula broj prodavnice pogremne opreme...Ovo se mora "odraditi" i da bude na nivou..Zaboga, sta ce svet da kaze...

I eto..petnaest godina je proslo...Ona je tu..iza vecnog osmeha..A mozda sam samo to JA...