Razmisljala je o uskoroj godisnjici smrti svog oca...petnaest godina je proslo a ona jos uvek oseca strah kada cuje zvuk kocenja bicikle...Sta je osecala tada?! Da li je uopste nesto osecala?!

Kada su joj doktori saopstili da boluje od karcinoma jednjaka, samo joj je palo na pamet da je to bozja kazna, nikada se nije najeo, kao da je majka morala da mu nosi ruckove po kafanama..Nije ni mogao da jede jer je samo zeleo alkohol..Mozda nikada nije ni mnogo popio, samo je dopunjavao od predhodnog dana...Jedino sto je tog trenutka  znala je da nece dugo, metastaza je uhvatila svoje...Sve veze je potegla da ode na zracenje iako nije bilo svrhe,  ali kazu, tada se zivi u manjim mukama...Gledala ga je tog trenutka  kao da ne oseca..

-Sine, niko mi nista ne govori, ja znam da cu da umrem...Mnogo sam se ogresio oko vas...a volim vas...

Samo ga je gledala...suze joj klize niz obraze...Pocinje da sredjuje po njegovoj bolnickoj natkazni ne bi li ih sakrila...Ustaje, smeje se..

-Daj tata..sta ti je danas? Pogledaj rezultat krvi...pritisak..sve je u redu...Ajde, ne dozvoli da izgubimo kondiciju bezeci oko kuce, ugojicemo se...

Suze u njegovim ocima...Toliko toga u njima...

Posle nekoliko dana njegov dolazak kuci..Nema vise svrhe...Sedi jedva na krevetu i rukom kao da uzima casu..a i ruci nema nista..Zedan je..a ni kap vode ne moze da popije...A dusa hoce...Koma...Mislila je da kao na filmu, sedi kraj njega i prica mu...Sta da mu ustvari kaze?!... Da mu oprasta..i da ga bez obzira na sve voli...Oseca ali ne moze...Davno je naucila da krije osecanja...Defilovanje kroz kucu rodjaka i prijatelja...Vide ga...slezu ramenima..i izlaze ne bi li na terasi popili kafu..cetiri dana tako...Odjednom, majka je zove...Umire...Nikada ranije nije videla neciju smrt pred ocima..Izdah jedan..drugi..promena vec blede boje lica..Njen krik...

-Ne...tata...ne...volim te tata...

Ali kasno...nista od toga nije cuo...Odlazi u drugu sobu, pali cigaretu i sedi sama..samo malo tisine pre nego pocne sve da se organizuje...pozelela je samo da se promeni, da se ne krije iza osmeha, da pokazuje stvarna osecanja, da place...Ustala je..onako jako kako je folirala i okrenula broj prodavnice pogremne opreme...Ovo se mora "odraditi" i da bude na nivou..Zaboga, sta ce svet da kaze...

I eto..petnaest godina je proslo...Ona je tu..iza vecnog osmeha..A mozda sam samo to JA...

Miris seboja podseti je na periode srece u svom detinjstvu...Vikendom je odlazila na selo sa sestrom i to je je bio odmor nogu od bezanja oko kuce... i nespavanju...Docekivao ih je sirok osmeh dede i babe i miris bas tog cveca koji se mesao sa mirisom sitnih georgina i muskatli...Pile je brzo bilo zaklano jer su stigle unuke iako je ona volela vise odmah ono sto se nadje na sporetu...tople vrganje...ali, oni su mislili uvek da to nije nista i da ih posebno treba pocastiti...Volela je i da odmah otvori kofu sa mladim ovcijim sirom, da drzi veliju u jednoj ruci dok u drugoj parce hleba, sedi na stepenicama i uziva u prirodi, cvrkutu ptica..i tisini..Nema svadje, nema bacanje tanjira, nema cuveno ocevo "Sta sam jeo", nema plac majke, nema samara..niceg..tisina..i osmeh babe i dede...Prelepo...Kao san...Onda bi deda donosio jagnje u sobu, skakalo je sa zadnjim nogama u vis, ljubila ga je u glavu i mislila, kako joj je to samo potrebno u zivotu...Mir..po koja zivotinja..mlad sir..sistanje  slamarice...i cista voda sa obliznjeg izvora...

Volela je i ovce da vodi na pasu i izazivala dedin smeh jer ih je vracala posle samo sat vremena mislevsi da su se vec najele..Volela je da bere grozdje, ne zbog dedinih para koje joj je placao od batara..(simbolicno, kao da bude da je ona zaradila a svakako bi joj dao novac)..vec zbog svih rodjaka koji su tu bili i smejali se..volela je samo smeh da cuje...

Jedino joj je ta noc bila mucna...Cuo se lavez pasa..i podsecalo je na uvek "besnog" oca i pitala se..kako je sada majka..gde spava..da li je tuce...Samo je osecala tezinu u grudima...i jedva cekala jutro da je probudi miris bele kafe...da doruckuje i vrati se nazad strepeci u kakvom je stanju sada majka...I sada posle toliko godina miris seboja i muskatli podseti je na srecu s babom i dedom..nema ih vise..a da joj je samo jos jednom da ih vidi, mislila je...a mozda sam to bila ja...

Sedela je ispod trema...Vetar joj je mrsio dugu kosu...U ruci cigareta...na stolu kisela voda s limunom..Sama..Deca se vozikaju skuterom, muz u setnji..ona sama...Sve ima materijalno da bi bila zadovoljna...relativno dobar posao, ogromnu kucu (a bila je srecnija u maloj), zdravu decu...muza koga retko vidja jer je na poslu, u setnji, na sportu..u drugoj sobi...sve..Da li je skot sto joj nedostaje ljubav..sto joj nedostaje dodir...poljubac u dlan...vodjenje ljubavi..Kako jedna svadja moze da promeni zivot ?!..Kako njena rec ostaje rec..i ostaje bez svega..toliko godina..A mislila je da nikada vise nece osetiti potrebu za tim...Prebacivala programe na tv-u kada su ljubavne scene, smejala se kada su drugarice govorile o strasti, o zelji...nije osecala nista...I odjednom..jedan covek svojim pisanjem izaziva u njenom stomaku kontrakcije misica, drhtanje ruku, i neizmernu zelju za ljubljenjem...Izaziva zenu u njoj...U ovim godinama i posle toliko godina, a da cak to i ne zna...Ne, ona je zaista skot...ili je ipak samo zena...?! A mozda sam to samo Ja...

Nedelja je...drug je zove da sa sestrom dodje popodne kod njega kuci, bice jos dve drugarice...mozda mu majka bude raspolozena i umesi nesto, kaze...Potvrdjuje obavezni dolazak..Sta sada?! Sta da kaze ocu gde idu?! Ma..reci ce..kod drugarice koja zivi u blizini njegove kuce...a i sta ce on na tom kraju?! Kao po obicaju nije bio kuci, pa nije ni bilo potrebno nikakvo obavestenje...

Kucu nadjose lako...Pozvonise...Izlazi njegova majka, ozarenog osmeha, sjajnih ociju..(onakva kakva njena majka nikada nije mogla da bude jer je zivela sasvim drugim zivotom)...glumica naseg pozorista.."prihvata" ih kao da su se znale citavog zivota..Unutra jos tri nihove drugarice..Pocinje prica..smeh..Njoj je sve cudno..Drug grli majku i oca..onda majku obara na krevet i pocinje da je golica..Ona vristi jer je on znao njenu slabu tacku...Smeh u kuci...Boze kako su veseli, mislila je ona..Oni se svi grle...Njegova majka se okrece ka njoj i pita ko su joj roditelji...Ona odgovori..

-On ti je otac? On?

Boze ako sada ne umre, nece nikada...mislila je...

-To je jedan od najboljih ljudi u gradu..Divan covek..Blago tebi za tvog oca...okrece se muzu i objasnjava ko je on, kako je vozio na toj relaciji gde je ona radila, kako je uvek pricekao ako vidi da trci ka autobusu a onda pravio izlaznu stanicu ispred njihove kuce...Skace i ljubi je odusevljeno..Ala joj je neprijatno..Pa nju ni majka ne ljubi...

Odjednom, sve dobija jos lepsi tok...Njen drug uzima gitaru..otac harmoniku..a njegova majka daire..."Na Uskrs sam se rodila dzanum"..ori se po sobi...Osmeh na licima prisutnih...Ona sanja..zasigurno ovo ne postoji...Ne, nemoguce...Srecna je..Ne, presrecna je..Ovako nesto nije dozivela za svojih devetnaest godina...Ako sada izadje iz kuce i rasiri ruke, verovatno ce da leti, mislila je...Ne..ovo je stvarno  bajka..Ovo je san...

Tri sata su prosla kao od sale, bez obzira na zadrzavanje njegovih roditelja da ostanu jos, znale su da moraju kuci...vece ce...Uz put prepricavale su ovu posetu i smejale se ulicom..Blizu kuce videli su upaljeno svetlo na terasi i cule muziku..Milos Bojanic je zavijao tako glasno..Polako su usle u sobu...Na regalu je stajao tanjir sa palacinkama poklopljen drugim, a na njemu je pisalo..."Deca... ne izlazite...mnogo je opasno"...

Iz bajke u stvarnost...

Proslo je nekoliko dana...Otac je dosao s posla i jos iz dvorista je zacula:

-Gde ste bile pre neki dan?

Znala je na sta misli..Glumi, zensko si...mislila je..

-Pa..u skolu...kod drugarice...pokusavala je da ga gleda u oci dok laze, no nije jos bas uspevalo..Ma i nije neko zensko...:))

-Jos jednom pitam...?

Ajde, nisi p...., priznaj...mislila je..

-Bile smo kod Milana i njegovih roditelja...nije bio sam..a i bile su jos drugarice..

-Pa rekla mi je Lela, sto mi niste rekle..to su domacini ljudi..ko bi vam branio...zasto ste krile?

Zvucao je lepo...bas lepo..pa one u stvari nisu poznavale svoga oca...Ona mu je pricala o njihovom odnosu..o pesmi..on je popio jos dve-tri rakije, a onda su ga stigle predhodne, i tek tada je napravio "lom" oko odlaska u kucu muskaraca..vise se nisu pominjali ni kao domacini...Boze, ima li kraja tome?..mislila je ona...a mozda sam to samo bila JA...

Imala je dvadeset godina..i radila je...Pozelela je da ofarba kosu..Kako bi joj lepo bilo..Plave oci a crna kosa..Uradila je to...Pogledala se u ogledalo zadovoljno...ma, samo da je malo vise imala kilograma..48 a visoka 170..Realno, razmisljala je..mogla je ves da podupire, ali..nije imala zivaca da stoji dugo i ceka da se osusi...Majka je nervozno setala pitajuci se, sta li ce otac da joj kaze...Cula se skripa bicikle..i ona je ostarela a nikada mu nije palo na pamet da je promeni..Izasla je sretna misleci kako se tatin"sin" lepo udesio..

-Tataaaa...vidi me....- govorila je sa sjajem u ocima...nesto je promenila u svom zivotu...boju kose..

-Koga si pitala?..Hoces da ides tako kao majmun i da se cude ljudi?! Moja cerka ofarbala kosu...Brzo peri to..

-Tata..pa ne mogu..to je farba...

-Evo ti pare i odmah kod frizera neka ti vrati tvoju smedju, nije vazno koliko kosta...-s besom u krvavim ocima, vadio je novac...

-Ne mogu..ako me ofarba bicu drecavo crvena..-lagala je svesno znajuci da tu boju kose najvise mrzi...

-Sta da izgledas kao kurva?- vikao je..Neka, neka ostane bolje tako..ali, nemoj slucajno vise da farbas, glavu cu da ti otkinem...

Likovala je u sebi..Znala je da hoce...Pa, ne ispira se brzo..to traje dugo..:P..Ne razume se bar u farbanje kose..I kako je mogao da joj kaze.da bi izgledala kao kurva..Mrsavica, ravna kao daska, ni malo zavodljiva...Mogla je samo da se ponosi dusom...srcem..i lepom glavom..telom nikako...A mozda sam to bila JA...

Bio joj je rodjendan..Osamnaesti...Neke drugarice su ga vec slavile...Roditelji su im organizovali na "veliko"...Ona je znala da je to nemoguce...koliko zbog novca, jer su ziveli od jedne plate, toliko i zbog situacije u kuci....A tako se radovala..napokon punoletna mislila je da ce to nesto promeniti u njenom zivotu....Otac je obecao da ce sve proci bez ikakvih problema...Majka je spremila tortu, bojeci se da nesto ne pokvari jer je skupa...Sestra joj je pomogla da naprave sendvice...Srce joj je ubrzano kucalo, da li zbog tahikardija koje je imala ili zbog uzbudjenja, nije ni ona znala...Dogovor je bio da se sakupe oko pet popodne, jer...otac nije zeleo da mu se "vuku" po kuci cele noci...Samo je racunala...Otac je vozio autobus, zavrsavao je oko pet...i nece biti vremena da se napije...Bila je sretna...Jos samo sat vremena...Vrata se otvaraju...ulazi otac..pijan...Zavrsio je prepodnevnu turu u deset...i uzeo slobodan dan jer "sinu" mu je rodjendan..Cestita..Ljubi je u nos..Opet onaj grozan miris alkohola pomesan s duvanom...Odjednom, panican pogled u ocima nje, sestre i majke..

-Pa zasto bas danas da pijes kada si obecao? Rodjendan joj, znas da...rece majka...

Recenica joj je ostala na usnama negde ispod samara...Sestra bezi u sobu iako je starija, nikada se nisu posebno podnosili...majka gleda uplaseno..skoro ce pola pet i sto treba da se postavi..Sta sada?! A ona...proklinje i dan rodjenja u sebi..i kune oca u sebi..uzasno..ali istinito...Njegov pogled pada na njene lakirane nokte...

-Sta je to..kao kurva,,nalakirani nokti..Brisi to..

-Nemam aceton..lagala je..

-Uzmi noz pa izgrebi kako znas, hoces li da svasta pricaju za tebe? I sta si nafrakala te oci, kao buljuna si...?

Plave oci uokvirene samo maskarom gledale su ga..Razmisljala je..Zasto ne pogine...? Zasto ne umre jednostavno, bio bi to kraj njihovim mukama...Oci su joj pune suza, a uskoro stizu drugarice..Niko ne zna da joj je otac alkoholicar...Ona je uvek bila devojka bez ikakvih problema...Ne, ona je bila lazljivica koja se stidela i sve ih folirala...ocima daje majci znak da izadje iz sobe..

-Majko, molim te...odi do tetka Rade i uzmi novac na zajam, pa ce deda da vrati..Ma vraticemo nekako, mozda odem nesto da radim preko omladinske..Pozuri..da ih sretnem na ulici...

Cuje se lupnjava u sobi...i njegovo vecito.."Sta sam jeo"..kao da je majka mogla da mu nosi po kafanama..Pomislila je, dabogda se nikada ne najeo..celog zivota nisi nista jeo...Cuju se koraci napolju..Majka joj gura novac...Ona izlazi..Baca pogled na ogledalo, oci su tuzne..sve bi poslala dodjavola..i izlazi na ulicu..Ceka..Nije proslo nekoliko minuta ugledala je drugarice..Smejale su se sretno..i ljubile je...I ona se smejala..a plakala je u sebi..

-Da si zdrava...i da budes uvek nasmejana i srecna kao do sada...

Boze, sta joj zele...Ah da..one ne znaju...

-Slusajte, sve smo spremili kuci, ali..imam ludu ideju...Ajde da pobegnemo u grad..i negde se provedemo van pogleda roditelja..Ma, znate da sam ja uvek puna ideja...

Odusevljeno prihvataju i odlaze...Smeju se ulicom..Grle je..Ona je najglasnija...A mozda sam to bila JA...

Vracala se iz grada uzurbanim korakom..Samo da ne zakasni...jos nekoliko minuta do deset..Imala je 21 godinu i naravno..ograniceno vreme dolaska kuci...obraz mora da se sacuva...U blizini kuce cula je mjaukanje macora (on je uvek bezao kada je gazda kuce-njen otac bio pijan)...i onda nesto dalje, dozivanje majke i sestre...Opet ih je isterao iz kuce..Srce je osecala u grlu...a noge..noge su dobile ogromnu tezinu...kao da odjednom krv nije cirkulisala...Plakale su...

-Udji unutra..ti si tatin "sin"...probaj da ga smiris...Opet je pretio da ce da nas ubije...a onda isterao...

Prilazila je kuci..Svakojake misli su joj bile u glavi..sta ako je uzeo pusku..odavno je pricao da ce to da uradi...da li da udje ili da se pridruzi njima u susednom dvoristu...?! Pa ona je tatin "sin"..ulazi...Ruzne li slike..zakrvavljenih ociju sedeo je za stolom i pio..Napravljena salata..postavljena vecera na stolu..oborena stolica na podu...Boze, da li da ga ubije...ako to vec ne radi Bog...?! Bes pomesan sa tugom i mrznjom u njenim ocima...

-O, stigao je tatin "sin"...Ustaje i ljubi je u nos..oduvek je to radio..Miris alkohola pomesan sa duvanom izaziva gadjenje u njoj..Povratice..Oseca mucninu...

-Ajde, popi s tatom jednu lozu...Ove dve izadjose negde, nista ih nisam dirao, bas sam bio dobar...Ajde, ti znas koliko tebe tata voli...

Ako odbije, razljutice se..ali, ne voli alkohol...Mrzece ga celog zivota...mora..samo da smiri situaciju...i da pokusa da iza toga vrati majku i sestru u kucu...Ne, ne moze...

-Ne mogu tata...gusi me..znas i da pijem lekove zbog stitne zlezde...ne mogu...

-Napolje..sve ste iste...idi kod majke..ona ti je dobra...

Osetila je samar..jak..Udarila je glavom o zid...Ustala je..i potrcala ka vratima..samo da pobegne...Cula je  obrtanje kljuca na ulaznim vratima...Nije plakala..Ona nikada nije plakala..Jos jedna noc sada u njenom dvoristu...Loza je uveliko ozelenela, pa dosta prostora da se sakriju...Sutra je novi dan..Samo da sakrije podocnjake da niko nista na poslu ne primeti...i da dodje do osmeha...Gladni su..Majka jede grozdje..sestra i ona ne mogu...Jesce ujutru kada otac ode na posao..Samo da izdrze do pet sati..Hoce..Nije im prvi put...Kako je noc duga, mislila je..A mozda sam to bila JA...

Danasnji datum vezivao je za jaku bitnu stvar...prvi put se podala muskarcu...prvom i jedinom..Koliko je godina proslo...5..10...15...20...23...Pitala se..sta je osecala tada..sta sada....Isto...nista...Zasto je to uradila? Da li je toliko bilo vazno da uradi sa dvadesetjednom ono sto su njene drugarice ranije....da se ne oseca manje vaznom, da prica i ona o tome...kada one to rade...Koja glupost...glupost koja je stvorila obavezu udaje i vernosti...Mada, volela ga je...zbog pripadanja...zbog "imidza" glavnijeg mladica u gradu...zbog buketa ruza...mozda i zbog kojeg samara...ipak je manje dobijala nego njena majka...pa je i to posmatrla kao nesto sasvim normalno...Nikada nije spoznala strast...nikada nije drhtala...i kada vise nije postojalo razloga ni bolesti, na sta bi se vadila...to je "odradjivala"...radi mira u kuci...Onda su se izdesavale mnoge stvari...i ostala i bez toga...Napokon..svoja soba..svoj mir...nema vise laganja...Prosle su godine..Koliko? 1...3...7..sama...u svojoj sobi...Kako su mirne noci?! ...I onda shvata da joj nedostaje zagljaj..da joj nedostaju usne...samo malo da je ljube..nista vise...Place...mozda je samo u tim "najgorim"..ili "najboljim" godinama...mozda vise nije normalna kada prvi put u zivotu zeli to...Neke bi odavno imale ljubavnike...Boze, kako su joj noci duge...A proslo je 1..3..7godina...

A mozda sam to ... Ja...