Danasnji datum vezivao je za jaku bitnu stvar...prvi put se podala muskarcu...prvom i jedinom..Koliko je godina proslo...5..10...15...20...23...Pitala se..sta je osecala tada..sta sada....Isto...nista...Zasto je to uradila? Da li je toliko bilo vazno da uradi sa dvadesetjednom ono sto su njene drugarice ranije....da se ne oseca manje vaznom, da prica i ona o tome...kada one to rade...Koja glupost...glupost koja je stvorila obavezu udaje i vernosti...Mada, volela ga je...zbog pripadanja...zbog "imidza" glavnijeg mladica u gradu...zbog buketa ruza...mozda i zbog kojeg samara...ipak je manje dobijala nego njena majka...pa je i to posmatrla kao nesto sasvim normalno...Nikada nije spoznala strast...nikada nije drhtala...i kada vise nije postojalo razloga ni bolesti, na sta bi se vadila...to je "odradjivala"...radi mira u kuci...Onda su se izdesavale mnoge stvari...i ostala i bez toga...Napokon..svoja soba..svoj mir...nema vise laganja...Prosle su godine..Koliko? 1...3...7..sama...u svojoj sobi...Kako su mirne noci?! ...I onda shvata da joj nedostaje zagljaj..da joj nedostaju usne...samo malo da je ljube..nista vise...Place...mozda je samo u tim "najgorim"..ili "najboljim" godinama...mozda vise nije normalna kada prvi put u zivotu zeli to...Neke bi odavno imale ljubavnike...Boze, kako su joj noci duge...A proslo je 1..3..7godina...

A mozda sam to ... Ja...