Kineski tekstil i mađarski sirevi zbog cene veoma popularni u Srbiji

Svako bi pomislio da se na jednoj Buvljoj pijaci mogu naći samo stari odevni predmeti, ali u Mladenovcu, kao i u celoj Srbiji je potpuno suprotno. Na samom ulasku na mladenovački buvljak čoveka prosto zapljusne miris novih stvari, prevashodno odeće. Tezge su poređane tako da se dvoje kupaca jedva mogu mimoići od vešalica na kojima su pantalone, bluze, dukserice... One vise na žicama isprepletanim od gondole do gondole, tako da kupci moraju da se saginju kako bi prošli. Na ovoj pijaci može se naći bukvalno sve.

Letnje pantalone se mogu kupiti po ceni od 300 do 500 dinara (oko 5 eura), šorcevi su od 200 do 300 dinara, farmerke (tzv originali iz Novog Pazara) koje nosi cela Srbija su oko 600, 700 dinara. Sva roba koja se nalazi na mladenovačkom ili bilo kom drugom buvljaku potiče uglavnom iz Kine ili iz Turske (ekskluzivna roba), ali poreklo robe nikome ne smeta prevashodno zbog povoljne cene.

Svoje kontakte sa uvoznim proizvodima većina građana doživljava i u organizovanim turama do velikog buvljaka u Pančevu ili do Kineskog tržnog centra na Novom Beogradu, Meki švercera, ali i mnogobrojnih Srba željnih nove i jeftine odeće.

Ipak, svi u svom ormaru žele da imaju nešto firmirano, «sa markom», ali većina to sebi ne može priuštiti. Mladi, kako bi kupili takvu odeću, rade svakakve poslove, a u poslednje vreme primetan je sve veći broj, njih koji su spremni da putuju i dva, tri puta nedeljno u Mađarsku, kako bi u Srbiju prošvercovali hranu. Oni hranu donose po narudžbini, a najviše se traže viršle, raznorazni parizeri, sirevi, slatkiši... Njima nije teško da po celu noć putuju, jer već sutradan imaju svoje redovne mušterije kojima će isporučiti hranu, vitaminske preparate, kozmetiku ili tehničku robu, a kada sve to završe, zna se, ponovo u autobus, ponovo na granicu, ponovo u Segedin. Njima se ovaj posao veoma isplati, ali i kupcima jer je hrana i odeća koju naručuju dosta jeftinija od domaće, a kažu i boljeg kvaliteta.

Mali broj građana odeću kupuje u buticima, jer je švercovana roba sa velikog buvljaka u Pancevu ili iz kineskog tržnog centra znatno jeftinija. Ipak ova odeća ima veliku manu, a to je loš kvalitet. Ipak to mnogima ne smeta, jer će svi radije kupiti tri nekvalitetne majice, nego jednu kvalitetnu.

Mladenovac se inače, što se proseka ličnih dohodaka tiče godinama nalazi na samom dnu lestvice među beogradskim opštinama. Prosečna plata radnika zaposlenog u Mladenovcu je u odnosu na beogradski prosek, daleko ispod.

Ekonomista Nataša Jovanović razlog za ovo vidi u tome što je Mladenovac uglavnom oslonjen na industriju, koja je «takvog tipa, da u ovom trenutku nije atraktivna.»
«Osnovni problem predstavljaju «velika preduzeća» koja su uglavnom propala», kaže Jovanovićeva. Razlog za propadanje većine preduzeća u Mladenovcu ona vidi u tome što su, pre svega ona društvena svojina, i smatra da je privatizacija, ma koliko ona bila bolna, jedini način da se krene uzlaznom linijom.

«Takođe veliki problem je i neadekvatno ulaganje u opremu, odnosno zastarela oprema koju imaju naša preduzeća, koja dovodi do nekurentnosti na stranom tržištu, kao i visoki troškovi koji dovode do poskupljenja naših proizvoda na domaćem tržištu u odnosu na uvozne proizvode, kaže Jovanovićeva.

Prodavci u buticima ili u danas retkim prodavnicama tekstila u gradu samo sležu ramenima, jer i oni sami nose kineske košulje, pantalone, stvari koje su tri do četiri puta jeftinije na buvljaku nego kod njih u radnjama.