kraduci svaki dan naseg sastanka,
umirala sam svaki put
kada dodje tren naseg rastanka.
Morala sam da mu verujem.
bio je moj razlog da zivim,
leteli smo kroz struje osecanja,
davao mi je lazna obecanja,
a ja sam mu verovala...
Jos vise sam mu laskala,
Zudela da letim nebom poput ptice,
ali se sumnja u meni javljala
i iznova me proganjala.
Pocela sam da ispitujem vetrove,
da li znaju gde je,misli li na mene,
da li me voli drugacije
ili kao i sve ostale zene?
I rastali smo se...
sada trazim razlog
zasto sam ga zavolela,
i zasto me je dusa
posle rastanka toliko zabolela?
Jednom je bio moje sve,
jednom je bio moja snaga i greh,
jednom je bio moje sunce na nebu
i suza sto iz oka pada,
jednom je sve to bio,
jednom i vise nikada.
Objavio
Floresita u 17:46 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar