Jedan uspavani oblak
napuni svoja pluca mojim dimom nada...
Nagrnushe svi podgrejani osecaji
na njegovu mekotu...
Zamolih vetrove
da me malo proljujaju na tom oblaku...
iskidah lance nehaja
orosila travu na dlanovima
zalila sadnice u meni
unishtavala dahove ceznje u sebi
...
i postoji jedna pesma koju necu nikad da napishem.