Smrde mi ovi shugavi mirishljavi ljudi

daju pogleda prepune bezumnih varki

imaju osmehe jedan, dva, tri i pet,

dele po potrebi takvima istima

pa kad s sretnu osmeh tri sa osmehom tri

to je ono bash uspeshna konverzacija.

Tela su im vitoperena pepeljasto sivo obojena

neki im patrljci vire i to nazivaju udovima

u ocima im prokletstvo prvog Evinog zalogaja

pajac do pajaca

o kako su vazni ti lazni

a ja sishem od lenjosti poslednju kap

sumorna nisam i to mi je greh

i nemam osmeh jedan, dva, tri i pet

u meni je bol naucila da cveta

Vucica me moja rastrgla.