Na primer, odnos prema ljudima je mnogo bolji u ovoj Ljubljani. Ma koliko se to kosilo sa našim tripom o našoj velikoj duši, činjenica je da se nama u Srbiji jebe za sve druge ljude. Banalan primer je situacija u saobraćaju kada se neko isparkirava ili pokušava da se ubaci iz sporedne ulice u glavnu. Neopsorna je činjenica da bi mi komotno gledali kako taj neko vene u kolima i nikad mu ne bi stali (99%), medjutim ovde nije tako. Ljudima nije teško da propuste nekog. Ne trube kada neko ne krene u istoj sekundi kada se upali zeleno. Ovo nije uslovljeno kaznama. Nije obavezno puštati ostale automobile.
Druga stvar... potpuno poremećen sistem vrednosti. Mislim da se tu pokazuje neverovatna istinost Andrićeve mudrosti : "
Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanja jednog naroda da zdrav razum i prav sud u njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla u svetu oko sebe nego ni svoju sopstvenu korist od očigledne štete."
U prilog ovoj tezi, najočiglednije je ponašanje jednog ministra (V. Ilić) i potpuno odsustvo bilo kakve osude , naprotiv. Takvo ponašanje se tumači kao "narodsko" i u stvari poboljšava Ilićeve šanse na sledećim izborima. Jedan od indikatora je proglašavanje za heroja nekog ko je ubio 5000 ljudi. Političko je pitanje da li će on ili neće otići u sud. Moralno i vrednosno pitanje je da li je taj čovek heroj. Takodje, i pre neki dan je neki poslanik mrtav 'ladan uvredio ceo narod . A što je jo gore, taj čovek je bio u epicentru medjunacionalne mržnje. Sva je prilika da je on tamo dobro profitirao, inače bi pazio sa takvim stvarima. Osuda : nikakva. Klasične nevladine zajebancije su osudile, a sve ostale boli ona stvar. Ministar policije je bivši provalnik. MInistar smislio da bi bilo dobro izgraditi crkvu gde je velikomučenik sa mitraljezom Filaret apsolutno postio. Crkva se u sve meša. Vera je prestala da bude ličan čin i postaje vrlina. Ceni se to što neko veruje u Boga (da ne bude zabune, ne mislim ni da treba da se vredja), ali samo ovog našeg saborskog. Ostali bogovi nas ugrožavaju. Rodoljublje se uzima kao najveća vrlina. Religioznost takodje. I onda neko krade ko voli svoju zemlju (a naravno da je voli kada joj toliko uzima) i on je narodu OK...
Smeće na ulicama. I u bukvalno i metaforički. LJudi opušteno bacaju sve oko sebe, čak i gde ima kanti. Nije moje, valjda je to ta logika.
Da ne pominjem podefiliju i kazne za istu. I olakšavajuće okolnosti. I ...
LM, poenta ovoga nije kako sam ja pametan, i sada kenj kenj ser ser... Radi se o tome što se ja vraćam uskoro u Beogradi i planiram da nešto uradim po tom pitanju. Jedino što se nameće je društveni aktivizam. Svakim danom sam sve više levo, sve se više budi neki osećaj socijlne (ne)pravde, humanizma, pomoći ljudima i itd itd...
Na primer, u Ljubljani izlazi list Kralj Ulice , koji košta 1e, od čega pola ide beskućnicima koji ih prodaju. Textovi su pisali beskućnici ili su o njima ili već teme koje ih zanimaju ili ...Uskoro se očekuje otvaranje dobrodelne trgovine. Smisao te trgovine je da ljudi koji hoće nešto da bace, to ne bace nego odnesu tamo, a onda se prodaje za malo para. U tim trgovinama rade beskućnici i predstavlja način pomoći njihovog uklapanja u društvo. Da li bi se to kod nas moglo zamisliti ? Teško. za sada.
Sasvim sigurno nikad neću otiči extremno levo u anrhizam i slične oblike društvenog uredjenja. Ali, sasvim sigurno pravičniji svet je neophodan...
random misli ... s obzirom da sam ovo pisao u nekoliko navrata, prilično je rastresito. al' nema veze ...
eto...
