*

08:27, 8 June 2007 Posted in Hedona 6komentara Link

Svet....
Kažu...svet je ovaj ogledalo neba...a mi...mi smo tragači...radoznala deca...koja linije neba sledimo. Liniju koja vodi do duge....do nade.

Jednom sam pročitala priču o ljubavniku koji je voleo bez nade. Sasvim se bio povukao u svoju dušu i mislio je da će sagoreti od ljubavi. Svet je za njega bio skroz izgubljen. Nije više gledao plavo nebo i zelenu šumu. Potok mu nije više žuborio. Harfa mu nije zvučala. Sve je bilo potonulo, i on je postao siromašan i jadan.

Ali njegova ljubav je rasla, i on je kudikamo više želeo da umre i propadne nego da se odrekne lepe žene koju je voleo. Tada je osetio kako je ljubav sažegla u njemu sve drugo, pa je postala velika i vukla i vukla..i lepa žena je morala poći za njom. Došla je, a on je stajao raširenih ruku da je privuče sebi. Ali kada je stala pred njega, bila se sasvim preobrazila, i on je s jezom osetio i video da je sebi privukao sav izgubljeni svet.

Ona je stajala pred njim i predala mu se.

A nebo i šuma i potok… sve mu je u novim bojama dolazilo u susret. Sveže i divno. Pripadalo je njemu. Govorilo je njegovim jezikom. I umesto da pridobije samo jednu ženu, on je držao CEO SVET na grudima. I svaka zvezda sa neba žarila se u njemu i iskrila slast kroz njegovu dušu.
 Voleo je i pri tom našao sebe samog. Većina voli da bi  pri tom sebe izgubila.
Dozvoli da budem tvoja baklja u noći....

                                          Hedona