*

Sećas li se one naše prve svađe? Zbog gluposti koje su nam se tada činile jako bitne.
Sediš ljut. Bez reči. Nem. Sećaš se?
Posmatram te.
Zamišljeno lociraš pogledom praznu tačku na zidu, izbegavajući moj pogled.
Osećaš nelagodu.
A znam o čemu razmišljaš.Da ipak prva počnem.
Ali ne! Neću ti olakšati stvar, malo ću te mučiti.
Krećeš ka izlazu. Presrećem te kada si već gotovo siguran da sam odustala od svojih namera.
Poljubac bez najave.
Razmenjuju se slike na filmskom platnu misli…U tvojoj glavi, u mojoj glavi…Svaka priča teče za sebe i teži da se spoji u jedno.
Prelazim usnama od jednog do drugog ugla tvojih usana ne bi li ih rastopila u osmeh, cedeći emocije iz tebe…čitajuci ti mimike lica. Igra svaki nepomični mišić. Za to više nije potregna snaga…samo volja uma. Odeća sama sklizne, ostavljajući tragove po sobi. Spustamo tela na krevet.
Hladnoća svile godi vreloj koži.
Želja postaje neizdrživa.
Toplina otapa prostor neverovatnom lakoćom pokreta.
Igra bez kraja.
Uzdasi siluju prostor. Hodamo po staklenim hodnicima.
Prekrivaš me telom, ostavljajući tragove na mojoj vreloj koži.
Postaješ moja vatra.

Hedona

Pošalji komentar ::

Hromi, zavidim ti, čoveče!!
Imati OVAKVU ženu pred sebe, to je pravo bogatstvo.

Moram da priznam da obilazim blogove i blogove, ali ovakav, ovaj vaš je zaista nešto posebno. Imam utisak da sam na pozornici i gledam predstavu.
Kako li samo to ne vide i ostali blogeri, pitam se?

Sve je obavijeno nekom mistikom i užasnom energijom. Jednostavno vuče.
A ova vaša vatra, kamin, e to je tek prava magija.

A što se tiče Hedonine priče..hm...moj odgovor je da je to jednostavno moć žene, a slabost nas, muškaraca. Umeju da zavedu, opčine, kazne...A mi ih samo nemo pratimo.
Kako reći NE pred ovakvim Božjim darom!

A izbor muzike je fenomenalan!!

Kao što možeš da primetiš ne uspeva mi da kažem NE, a baš bih i mogao ponekad ... a zašto drugi nisu primetili ? Izgleda da je mnogo mračno ovde kod nas pa neće da bauljaju u mraku. Kako god, mi igramo zbog igre, publika je ionako subjektivna.