***

   Oprosti mi...draga, ali nije me bilo zbog održavanja ravnoteže.

Tasovi su se uznemirili, a ti znaš koliko je teško zaustaviti ih u istoj ravni. Svet ovaj je strašno mesto.

   Svejedno, opet sam tu, došao sam da odmorim svoj štap i ugrejem dušu. Da te posmatram kako gmižeš i kažnjavaš me svojim ugrizom zato što me nije bilo. Prija. Sve. Krepe moj duh te usne, višnjaste, sočne, kisele, opore...          
                                                              Hromi
    

Pošalji komentar ::

opravdano odsustvovanje

Može li iko njemu ne oprostiti?
Zar ne primećuješ...on je ostrvo spasa za dušu, opijat za žensko telo.
A ja...ja sam samo nedovoljno istrenirani Hudini koji 'ne ume' da se iščupa iz njegovog plamena...iz ovog ludila.