Pepeljuga – klasična sponzoruša, kod kuće rinta, najgore i najprljavije moguće poslove radi, svi je ponižavaju... ali zato kad uveče izađe, kad se dotera i namontira, nema tog frajera koji je neće primetiti. I najžešći baja iz kraja (čitaj – princ) će je poželeti za sebe. E sad, da ne ispadne laka riba, praviće se nezainteresovana, otići će bez pozdrava, ali nekako sasvim slučajno izgubiće cipelicu... ili vizitku sa brojem mobilnog... cipele su ipak skupe, a i kako da ide kući bosa, mislim, to bi baš bilo smor... Uglavnom, postaraće se da on nekako sazna ko je ona... i eto ti srećnog kraja...

Trnoružica – neposlušna glupačica, lepo su joj govorili da ne dira oštre predmete, ali eto, ona se baš zaigrala, šta joj je to trebalo u petnaestoj godini da se ubode... i šta onda, ko će hteti posle da je ženi takvu, nego nju lepo uspavaju i kad se probudila sto godina kasnije, a ona još lepša nego što je bila kad je zaspala... moderna medicina čuda čini... i naravno, nađe se i za nju jedan princ, slep kod očiju, valjda... tako da i tu imamo srećan kraj...

Snežana – ona je tek riba, pobegla od svoje kuće, bogataške, u kojoj je bila mažena i pažena kao princeza... u nekakvu hipi komunu da živi sa sedmoricom bradatih čudaka koji ceo dan kopaju u rudniku, a ipak su srećni i pevaju non-stop... jadna njena maćeha, tri puta je dolazila da je urazumi, ali nije vredelo... neće ova kući, lepo joj tu gde je... i šta onda bi, valjda se predozirala ili tako nešto, skoro da će da umre, kad naiđe princ i odvede je na ispiranje želuca... i tako, preživela ona a valjda joj i dosadilo sve ono pevanje, te rešila da ostane sa princom... dakle – srećan kraj...