Прелепо небо са памучним облацима који некуд незаинтересовано и тромо пролазе ми је у очима док испијам горку кафу коју ми је скувала. Причамо небитне ствари, свакодневну проблематику, њену наравно, пошто сам ја човек без проблема. Или баш умем да их згурам под отрцани тепих.
Волим је, душа ми вришти због ње. А она, лепотица, узнемирана и изнервирана, прича, истреса своју бол, јер не зна како да је се реши. Захвалан сам на поверењу, које ми пружа, То је и више од оног што сам очекивао. Јер, рекла је да не може да ме воли. Из неког њеног разлога.
Бог ми је није дао, да делим дане са њом, већ морам овако, да крадем ретке пријатне тренутке. Трудим се да ми кафа у шољи траје до бесконачности, да време буде предивно, да нас нико не узнемирава док испијам горку кафу која ми криви лице. Али не дам се, трпим и пијем.... Једноставно не желим да потражим шећер, јер ће морати да устане и оде на тренутак, а то никако не желим. Трудим се да је што више гледам, да уживам. Временом ћу заволети и горку кафу.
Волим је, душа ми вришти због ње. А она, лепотица, узнемирана и изнервирана, прича, истреса своју бол, јер не зна како да је се реши. Захвалан сам на поверењу, које ми пружа, То је и више од оног што сам очекивао. Јер, рекла је да не може да ме воли. Из неког њеног разлога.
Бог ми је није дао, да делим дане са њом, већ морам овако, да крадем ретке пријатне тренутке. Трудим се да ми кафа у шољи траје до бесконачности, да време буде предивно, да нас нико не узнемирава док испијам горку кафу која ми криви лице. Али не дам се, трпим и пијем.... Једноставно не желим да потражим шећер, јер ће морати да устане и оде на тренутак, а то никако не желим. Трудим се да је што више гледам, да уживам. Временом ћу заволети и горку кафу.
