Трудим се де заборавим. Јер нема другог излаза. Иако сам себе претрпао неким дешавањима и пословима, иако сам по цео дан презаузет, ипак је се сетим. И размишљам како би било да смо другачије решили. На жалост,живот ми је празан без ње. На жалост, никада се више нећемо видети, нити причати, на жалост. Трудим се да не будем патетичан, а јесам. Вероватно мрак чини своје...