Дошла ми комшиница из Аустрије. Да одмори. Е, сад шта се у међувремену десило тамо преко гране, немам појма, али моја комшиница провалила џогинг. Ујутро воли да потрчи мало, здравља ради. И наравно питала ме, где то ми трчимо јутром рано, па, Боже, комшинице, па оволика река ти поред куће ти се питаш где јутром да трчиш?
И тако, пошла комшиница прво јутро сабајле на трчање. Надала се да у шест јутром никог неће наћи поред реке, а и који би лудак тако рано време тамо проводио?
Каод оно, неки деда је снимио у тренерци, како трчи. Комшиница ухватила ритам, зној пршти, гледа је деда, па је пита:
-А јел`, дете, а ко те јури `вако рано да бежиш?
Комшиница погледала, али отћутала и отишла даље.
Друго јутро. Комшиница, поново сабајле устала, опрема, све је ту, трк уз обалу. Ал` не лези, враже, неки други деда је стиже аутом:
-Ајде, дете, ћу да те повезем немој да трчиш...
Треће јутро, комшиница није више трчала...