Imam li ja želja uopšte, pitao se Karamehmedović dok je ustajao. Ne znam šta da poželim. Jesam li srećan? Imam li sve?
Zamišljen, Karamehmedović je stavio lonče za kafu, na tacnu postavo prelepi komad ratluka i sipao malu čašu jedinstvene šljivovice koju je dobio od prijatelja. 
Dan je prelep, sunce  vuče da izađeš napolje, sve je tako skladno i lepo u ovo rano jutro. Karamehmedović je i dalje zamišljen i ne razume kako to da ništa ne želi? U tišini ispija kafu sa rakijicom. Uživa, vidi se to u svakom njegovom pokretu. Poput guštera se ispružio na terasi i upija  ovo mlado sunce. 
Kafa je popijena, rakija se ponovila još nekoliko puta. Karamehmedović je zadovoljan i presrećan. Ne treba mu ništa...