MIR
Rat je završen.
Niko nije pobedio.
Ipak, potpisao sam dobrovoljnu kapitulaciju.
Diplomatija ce obaviti ostalo.
Neću više da se borim. Digao sam ruke od svega.
Pusti me da pokupim svoje mrtve.
Optimizam mi je izdahnuo na rukama.
Vučem za noge nadu.
Prikupljam raskomadana osećanja.
Teglim na leđima ljubomoru, od čije mi težine klecaju kolena.
Izgorela su mi pisma, razglednice, fotografije i poruke,pisane po ogledalima zapaljivim ružem za usne.
U pepeljari plivaju šibice udavljene u vinu.
Nad poprištem se vuče magla bezbroj popušenih cigareta.
Pusti me da pokupim svoje mrtve.
Sada ti više neće trebati ovi citati, stihovi, ovi mali trikovi, ove lozinke, ovi u ognju istopljeni ključevi, ove igre i ove navike.
Pusti da ih pokupim i sahranim kako dolikuje jer posle svake bitke nailazi ološ koja grabi sve što stigne.
Neću da im sve to padne u ruke!
Tebi je, naravno, kao i uvek, svejedno: nisi ostavila ništa iza sebe, osim otiska svog lepog tela u postelji, u kojoj smo se borili na život i smrt, a sutra se, ionako, menja posteljina.
