KINOTEKA U TRI
Svake nedelje,tacno u deset do tri, jedna mlada zena stize iz dubine Kosovske ulice vodeci za ruku kcerku. Njena kcerka ima majcine oci boje dima.
U isto vreme, iz suprotnog smera, svake nedelje dolazi jedan mladi covek vodeci za ruku sina, koji se klatari u hodu bas kao i njegov otac.
Mlada zena i mladi covek kupuju, svako za sebe, po dve karte za predstavu od tri u Kinoteci.
Volim Kosovsku ulicu nedljom u tri. Ona izvire ispod Glavne poste,pa tece siva i sumorna pokraj kafane "Kosovo" , pored jednog kioska, zaobilazeci parkic Skupstine, protice kraj starog hotela " Union" i uliva se u podzemni dragstor, odakle pod drugim imenom ,kao Nusiceva, nastavlja kao ponornica prema Robnoj kuci, da bi se na kraju utopila u terazijski vrtlog. Nedeljom u tri, Kosovska ulica je , za mene, najlepsi i najtuzniji predeo na svetu, zbog jednog mladog coveka i jedne mlade zene, koji dovode svoju decu u Kinoteku.
Ako se ne vide pred ulazom, traze se ocima po dvorani.
Kinoteka mirise na decje kapute!
Kada se mladi covek i mlada zena otkriju u toj sali punoj tajanstvenog filmskog sumraka, oni skrenu pogled svako na svoju stranu. Mlada zena tada rasejano pomiluje devojcicu koja ima majcine oci; mladi covek otkopca svom sinu gornje dugme od kosulje.
Ja od tuge progutam karamelu, mada uopste ne volim bombone.
Onda po ekranu Kinoteke pocnu da se jure Tom i Dzeri.
Mladi covek posmatra u treperavom mlazu svetla mlada zenu.
Mladu zena oseti da je on gleda, pa popravi nestsni pramen kose.
Mladi covek voli da gleda kako se mlada zena smeje kad se Tom uhvati na lepak.
Mladi covek, inace, nije bas tako mlad. Uspeva da bude vitak samo kad uvuce stomak i duboka vazduh.
Mlada zena nije bas tako mlada, mada nosi izbledele traperice i visoke cizme. Uspeva da bude mlada jedino u polutami Kinoteke, na predstavi od tri.Ujutro to ne uspeva.Ujutro, ima podocnjake. Ujutro, na rukama joj se pojavljuju pege. Ujutro, kosa joj ni na sta ne lici. Uvece, odbija da sedi na mestima gde je osvetljenje neonsko. Mlada zena se uvek najpre raspita kakvo je svetlo tamo gde ce je izvesti.
Mladi covek i mlada zena su mladi samo u Kinoteci, nedeljom u tri.
Ali ja ih poznajem jos iz vremena kad su zaista bili mladi. Iz onog vremena kad je mladi covek bio vitak i bez uvlacenja stomaka, a mlada zena sveza pod bilo kakvim osvetljenjem.Poznajem ih iz Kinoteke, gde smo satima cekali u predugom redu za karte, kad bi se prikazivao caplinov ciklus i svi oni divni filmovi Marsela Karnea, gde uvek na kraju pogine Zan Gaben sa cigarom u uglu usana. I dok smo tako cekali u redu, svi smo zavideli mladom coveku i mladoj zeni sto se nikad ne razdvajaju. Dok smo mi trljali hrapavi zid Kinoteke, oni su se oslanjali jedno na drugo. Bila je to, ocigledno, jedna od onih dugih decjih ljubavi koje traju od prvog osnovne sve do smrti u starackom domu. Mladi covek je nagovarao mladu zenu da se malo proseta dok on ceka karte, pa bi ona pravila krug Kosovskom i vracala se ponovo u red pred Kinoteku- videlo se da ne ume sama da seta ulicama i da joj je lepse sa njim, makar i u redu. Donosila bi mladom coveku novine, ili djevrek, a jedanput nas je sve ponudila semenkama, pa sam dugo posle cuvao njene dve semenke, nadajuci se da ce iz njih jednog dana i za mene proklijati divna ljubav. Svi smo im, dakle, zavideli i svi znali njihova stalna mesta u kinoteci - dva sedista topla od neznosti.
Danas stare filmove prikazuju na televiziji i ja se pomalo osecam kao da sam pokraden. Ne , nisam sebican: volim da svi vide filmove koji su mi nekad bili dragi, ali mislim da nije u redu sto za to vise niko ne placa dugim cekanjem u redu i neizvesnoscu hoce li biti karata kada se najzad stigne do staklenog otvora blagajne.
Presedeli smo tako i ne primecujuci gotovo citav zivot u tom divnom, mirisljavom podrumu u Kosovskoj ulici, u kome su se okretali stari filmovi.
Ali vratimo se u jednu danasnju nedelju, u tri po podne!
Kada se Tom i Dzeri najzad izjure do mile volje, mladi covek i mlada zena oblace svoju decu i izlaze napolje na Kosovsku ulicu. Nesto severnije nalazi se parkic kod Skupstine. To je jedan krzljav, pretuzan parkic, sa retkim oazama izgazene trave. Odlazim tamo posle Kinoteke da popusim cigaretu. Vidim tako mladog coveka i mladu zenu kako sede na odvojenim klupama. Mladi covek drzi rastvorene novine u rukama; mlada zena pusi i klati nogom.
Ali njihova deca! Ljudi, necete mi verovati – njihova deca se zajedno igraju! Njih dvoje se klackaju na klackalici, spustaju niz tobogan, menjaju se za slicice na kojima u zivotinje i stari tipovi automobila... I lepo se vidi, nesto silno i nesto strasno tajanstveno privlaci sina mladog coveka kcerci mlade zene. Desava se nesto sto uopste ne mogu da razumem, dok pusim u parkicu kod Skupstine. Nesto strasno cudno, tuzno i lepo.
Raspitivao sam se.
Mlada zena ima muza koji je strasni pecaros.
Mladi covek ima zenu koja ne voli stare filmove iz Kinoteke.
Svi su mislili da ce mladi covek postati jednog dan slavan glumac. Zaposlio se kao sudski pripravnik u opstinskom sudu.
Svi su mislili da ce mlada zena biti necija divna mlada zena. Postala je zena coveka koji nedeljom nikada nije kod kuce.
Mlada zena i mladi covek rastali su se davno zbog nekog nesporazuma kojeg se vise niko i ne seca.
