Gadno je kad si sam....nekako nemas ciji da budes....i onda ti se taj osecaj, biti neciji, cini tako bozanstvenim, bezbriznim....kao da bi ti sve u zivotu bilo lakse...samo da si neciji....a nisi....i sve u krug..... I nerviraju te price drugih ljudi kako ih ovaj ili onaj gusi, pritiska....Cuti!!! Nedao ti Bog da saznas kakav je osecaj biti bez toga! I onda ti kazu pa potrudi se, poguraj malo....Dobar deo zivota provedoh u pokusavanju i guranju....bar za to ne mogu da mi prebace...."nemoguce!"...Nije nemoguce! Desava se i najboljima, pa zasto ne bi i meni?!?! Jeste, sama sam, i ni malo ne uzivam u tome!!! I ne zelim vise da slusam price "desice se i tebi, videces....kad se najmanje budes nadala"....onda se nece desiti nikada, jer ne mogu da prestanem da se nadam!!! Svaki put kad mi zaigra u stomaku zbog nekog stvarnog ili zamisljenog pogleda upucenog meni....nadam se....zamisljam....nadam se....I kao po nekom odavno napisanom scenariju....znam....a ne zelim da znam!!!! Zelim da me jednom u zivotu rasplet tog dobro poznatog scenarija iznenadi! Da bude drugaciji! Jednom u zivotu! |
| Pošalji komentar! :: Obavesti prijatelja! |
 Poslao gulanfer
|
| prosto ne mogu da verujem , tako osećajna a sama. Promeni stajling ,budi agresivna jednostavno uzmi sve što misliš da ti pripada.Bori se za sebe nemoj biti utučena i digni taj gard . Znaš ja sam se oženio onog trnutka kad sam prvi put pomislio "izgubiću je "Ustvari mi volimo da osvajamo i dobro je sve dok nije na, kako ti kažeš,tacni. |
Permanent Link |
 Poslao lutalica
|
lepo je biti nečiji, ali pre nego što postaneš nečija moraš da postaneš svoja  ))
da naučiš sa sobom, sama .. da bi onda mogla nekome da se daš cela )))))
samo hrabro, ne očajavaj za onim što nemaš, uživaj u onome što imaš! |
Permanent Link |
 Poslao Wolfie
|
| Uf, ovo kao da citam sebe. Kao da si projektovala moje trenutne misli i stanje.
Ne mozes da se trudis, jer bi bilo neiskreno, prema onome prema kome se trudis - nema nikoga ko bi te odusevio, a i za one koji to mozda mogu, stavis iz raznoraznih razloga neki veto i tako, cekas... I pokusavas da se ne nadas, ali se sjecas momenata kada si bio Jedno s Jednom i ne mozes to da ne zelis, opet... I zivis tako, pitajuci se - koliko je samo vremena proslo i nista, a nekada... A nekada je sve bilo tako prosto... Gdje se potkrala greska? U srcu, u umu, i u jednom i u drugom, ili...? P.S. Idem od starijih postova ka novijim, tako da se nadam da se situacija izmijenila.  )
|
Permanent Link |
Entry 9 od19
Prethodna | Sledeća
Permanent Link