U blazenoj noci tvoj prijatelj bdi
Jos od tebe topao,  jos mirisom tvojim,
pogledom, kosom, poljupcima tvojim opijen.

O, ponoci,
o,  mesece, zvezdo i plava izmaglice!


U tebe, voljena moja, moj san uranja,
kao u duboko more ili planinski bezdan,
razbija se o hrid i nestaje u peni,
postaje sunce, koren, zivotinja,
samo da bi s tobom,
samo da bi pored tebe bio.


Daleki Saturn kruzi, a mesec ne vidim,
Vidim samo tvoj lik bled kao cvet,
i smejem se mukom, opijen placem,
nema vise radosti, ni bola nema vise,
samo ti, samo ja i ti, tonemo
u svemirski bezdan, u to duboko more,
gubimo se u njemu,
umiremo i ponovo se vracamo na svet.



H. Hese: Zaljubljeni