by myself https://www.blogoye.me/BeliBor/ sr Thu, 16 Jul 2026 19:00:11 +0200 BlogOye! Od mog prividjenja ti si cela tkana, tvoj plast suncani od mog sna ispreden. Ti bese misao moja ocarana, simbol svih tastina, porazan i leden. A ti ne postojis, nit' si postojala. Rodjena u mojoj tisini i cami, na Suncu mog srca ti si samo sjala jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami..... Tue, 26 Oct 2010 23:47:00 +0200 https://www.blogoye.me/BeliBor/82461/ U blazenoj noci tvoj prijatelj bdi Jos od tebe topao,  jos mirisom tvojim, pogledom, kosom, poljupcima tvojim opijen. O, ponoci, o,  mesece, zvezdo i plava izmaglice! U tebe, voljena moja, moj san uranja, kao u duboko more ili planinski bezdan, razbija se o hrid i nestaje u peni, postaje sunce, koren, zivotinja, samo da bi s tobom, samo da bi pored tebe bio. Daleki Saturn kruzi, a mesec ne vidim, Vidim samo tvoj lik bled kao cvet, i smejem se mukom, opijen placem, nema vise radosti, ni bola nema vise, samo ti, samo ja i ti, tonemo u svemirski bezdan, u to duboko more, gubimo se u njemu, umiremo i ponovo se vracamo na svet. H. Hese: Zaljubljeni Tue, 24 Aug 2010 23:12:00 +0200 https://www.blogoye.me/BeliBor/80914/ Ne priznajem rastanke i nikad neću Suviše boli kada se grubo otkine cvet koji tek niče. Kada na samom početku priče vreme zatreperi i stane baš kada bleda još prazna zora mesečevo srebro ućuti i kada zamre let povetarca što dahom sluti uzdahe nove, nasmejane. Ja želim da još s tobom gledam kako se bude zlatasta mora da s tobom dišem i da te volim i vatrom noći i zore sjajem I zato ne dam, i zato neću i zato rastanke ne priznajem. Želim da živim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim želim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom dokle me ima dok postojim. Želim da sanjam tvoje snove i da kroz virove tvoje reke ponovo osetim prste u kosi da razvejano seme maslačka tvoj vetar nosi i sipa u šarene misli neke u žute duge na modrom tlu. Zato ne dam i zato neću Zato moj odraz još vešto krije istih osmeha tajne daleke Zato ću uvek biti sa tobom u dašku misli ili u snu. Još uvek naš cvet negde niče još uvek naše tajne snije i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri sleću Svi su rastanci tužne priče zato ja rastanke ne priznajem i nikad neću. (M.Antić) Sun, 23 May 2010 02:38:00 +0200 https://www.blogoye.me/BeliBor/78252/ Tražim pomilovanje Za neshvaćene koji ne umeju da premoste ni kapilarske razdaljine do svakodnevne stvari proste; za one koji ostaju strani rukama što ih drzhe u naručju, suncu pred kojim se sve razdani, sobnoj, kao košulja bliskoj, tami. Za sopstvene duše tamničare, za radosti svojih trovače, za one što viču kad im se plače, kad u nežnost greznu, što uhode sebe kao tudjina, za puškarnice srca njina, za svačiju dušu zatvorenu i opreznu. Trazim pomilovanje za one koji nemaju snage Zlome kazati da je zao, Niti rđavome da je rđav, Za onoga kome je žao Čoveka istinom usrećiti, Za ljude koji lažu iz milosrđa. Za čoveka koji će ponižen biti Radije nego nekog da ponizi, Za onoga koji i kad nazre Obrazinu na nečijem licu Nema srca da je zdere, Za ljude koji ne mogu da uvrede Ni čoveka druge misli i vere, Za one koji nikada ne bi mogli Drugome presude da izriču, Kojima se sve sudije čine stroge, Za svaku milosrdnu lažnu priču I slične njima slabosti mnoge. Za naivne .. Za one kojima se čini Da su jednaki Siromah i bogati, Slabi i jaki, Nesuđenik  i onaj koji se sa sa robije vrati, Bezruki i čovek sa rukama obema, Miropomazani i odučen od vere, Zvani I onaj što pred vratima čeka, Za njih, za sebe, Za svakog čoveka Tražim pomilovanje. У мени вечерас једна снажна река свом снагом урличе и размиче кланце, пробија се силом кроз брда далека и са срца кида окове и ланце.    У теби вечерас ова иста река, час као од сребра, час ко море плава, тече чудно тиха, успорена, мека и своју природу мyком одсликава.   KLETVA I MOLITVA Boze,sto nebesne pozare spustas u zetve i sejes strah u srca zlu podana, molim Ti se od dana do dana: uslisi moje milostive kletve za onog koji me voljase srca odana. Ucini da toplinom moga glasa odjekne vetar kad oko prozora mu zbori. Povrati u njegovu dusu neznost blagu, da,kada seva dize se iz klasa, njegovo srce za mnom zazubori. Učini da oblaci, kada minu mu nad domom, moje blage poprimaju kretnje. Usadi u njegovu dušu sveti strah, da, kada okolne šume odjeknu gromom, začuje u njemu moćni glas Tvoje pretnje. Učini da jednom, kad u noc se probudi, sjaj mesecev da ga sa neba pobudi da skrusen dodje do mene. Osveta moja bice meka, jer srce moje ga čeka i danju i nocu bez promene. Usne jedino zato postoje da s nekim podeliš nešto svoje... NASA TAJNA O tebi necu govoriti ljudima. Necu im reci da li si mi samo poznanik bio ili prijatelj drag; ni kakav je, ni da li je u nasim snovima i zudima dana ovih ostao trag. Necu im reci da li iz osame, zedji, umora, ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo; niti srce nase da li nas je radi nas ili radi drugih kadgod bolelo. Necu im reci kakav je sklad oci nase cesto spajao u sazvezdje zedno; ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude - ili nam je bilo svejedno. Necu im reci da li je zivot ili od smrti strah spajao nase ruke; ni da li zvuke smeha voleli smo vise od suma suza. Necu im reci ni jedan slog jedini, sta je moglo, ni da li je moglo nesto, da uplete i sjedini duse nase kroz citav vek; ni da li je otrov ili lek ovo sto je doslo onome sto je bilo. Nikome necu reci kakva se zbog tebe pesma dogadja u meni vecito: da li opija toplo kao sume nase s proleca; ili tiha i tuzna cuti u meni recito. O, nikomke necu reci da li se radosna ili boleca pesma dogadja u meni. Ja vise volim da precutane odemo ona i ja tamo gde istom svetloscu sja i zora i noc i dan; tamo gde su podjednako tople i sreca i bol ziva; tamo gde je od istog vecnog tkiva i covek i njegov san Fri, 01 Jan 2010 23:20:00 +0100 https://www.blogoye.me/BeliBor/73779/ Nekom zabranjuju zvezde. Nekome krila. I laste. Ja ne zabranjujem ništa. Sme se sve što se ne sme. Samo jedno te molim: pokušaj da ne rasteš ni mrvu svima za inat, do kraja ove pesme. U toj se pesmi živi slobodno, lepo i ludo. Možeš da izmišljaš. Maštaš, Da radiš sve naopako. U njoj i najveće čudo prestaje da bude čudo, jer sve što poželiš kad zažmuriš - ostaje zauvek tako. Isturi hrabro i divno prkose detinjaste i laži i sebe samog. Sme se sve što se ne sme. I sme se više od svega! Jedini: nemoj da rasteš za inat i tebi i meni do kraja ove pesme. I svaki put kad te slome, pa moraš nov san da stvaraš, ne sanjaj ga u mraku Dotrči bliže zori. Na pragu ove pesme tako se divno bori i kad namigneš samo i osmehneš se polako. Izbroj u sebi do deset i to u večnost pretvori. I sve što žmureći smisliš ostaće zauvek tako. (Mika Antić) Fri, 01 Jan 2010 21:31:00 +0100 https://www.blogoye.me/BeliBor/73778/ opet mi se taj sa fresaka smeši sa zavetnih slika kamenih albuma ... a ja bih da ljubim a ja bih da grešim kneginjice moja sa carskoga druma đakoni ti časni zavajali lice u letopis bdenja u mudrosti duma i pred tobom kleče lepa zatočnice kneginjice moja sa carskoga druma ljubavi živa najslađe breme zbog tebe vekovi mru a da sam živeo u drugo vreme onda bih volep nju ljubavi živa topla je soba zauvek ostajem tu a da sam živeo u drugo doba onda bih voleo nju opet mi je žudnja odškrinula dveri ili silazi s trona il silazim s uma jer moje se vreme časovima meri kneginjice moja s carskoga druma pusti da zaronim u karmin tvog stida čudotvorne slutnje dozrelih agruma da zagrijem usne na hladnoći zida kneginjice moja s carskoga druma ljubavi živa najslađe breme zbog tebe vekovi mru a da sam živeo u drugo vreme onda bih voleo nju ljubavi živa topla je soba zauvek ostajem tu a da sam živeo u drugo doba onda bih voleo nju Fri, 01 Jan 2010 21:02:00 +0100 https://www.blogoye.me/BeliBor/73776/ Uvećala si me svojom ljubavlju, mene koji sam samo jedan čovek izmedju drugih, koji plovi običnim tokom, pokretan voljom promenljive milosti sveta. Dala si mi mesto tamo gde pesnici svih vremena donose svoje darove, gde ljubavnici u ime večnog pozdravljaju jedan drugoga kroz stoleća. . Ljudi žurno prolaze ispred mene na trgu - ne opažajući kako je moje telo postalo dragoceno od tvog milovanja, ne znajući da u sebi nosim tvoj poljubac kao što sunce nosi u svojoj lopti vatru božanskog dodira, kojom sija večito. Zadrhtacu bez sumnje ako se ikada budemo sreli u drugome zivotu, u svetlosti udaljenog sveta. . Moje srce ptica divljine, naslo je svoje nebo u tvojim ocima. One su kolevka jutra,one su carstvo zvezda. Moje su pesme potonule u dubine njihove. Pusti me samo da se vinem u to nebo, u njihovo osamno bespuce. Pusti me samo da delim oblake,da sirim krila u sjaju njegovog sunca.... (R.Tagore) Fri, 01 Jan 2010 21:47:00 +0100 https://www.blogoye.me/BeliBor/73774/ ....тако дођу у некаку гору, којој врх до мјесеца дотицаше, а листови јој златни бјеху а стабла сребрна, а усред ње виђаше се велики плам и дим од огња. ..."а ти ме причекај овђен под оно дријево, те је од сухога злата а перја су му бисерна; ма пази, без великога свога чуда немој писнути ријечи једне доклен се вратим опет к тебе, јер је ово дрво свију вила, испод њега се купе љети те на ђерђеве везу, .." ...Тада они човјек кад то виђе, извади иза паса некаку малу златну свиралицу, па се припе на једно дрво и поче у њу звижђети, док ево ти са свију страна вила и виленика, овога човјека браће и сестара, побратима и посестрима, толико да им броја не бјеше, те почеше по гори брата некаке љековите траве, па дадоше младићу да пије, а другом му опет намазаше очи, те у они исти час стече вид очињи и разговор десет пута љепши и бољи него ли је пријед имао. Narodna pripovetka http://www.rastko.rs/knjizevnost/vuk/vkaradzic-price_3.html#_Toc511542469 Sun, 20 Dec 2009 20:32:00 +0100 https://www.blogoye.me/BeliBor/72606/ Моја је тајна скривена.. моје име нико неће знати.. Само ћу уснама твојим рећи кад засија дан. http://www.youtube.com/watch?v=kJZ2XA84MPI&NR=1 Fri, 18 Dec 2009 19:40:00 +0100 https://www.blogoye.me/BeliBor/72505/ Ali se desi da mali princ, posto je dugo koracao po pesku, kamenju i snegu, najzad  pronade neki put. A svi putevi vode ka ljudima. -Dobar dan, rece on. Bio je to vet pun rascvetalih ruza. -Dobar dan, odgovorise ruze. Mali princ ih pogleda. Sve su licile na njegovu ruzu. -Ko ste vi? upita on zaprepascen. -Mi smo ruze, rekose one. -Oh! rece mali princ. Osecao se vrlo nesrecan. Njegova ruza mu je pricala da je ona jedistveni primerak svoje vrste na svetu. A evo, samo u jednom jedinom vrtu, bilo ih je pet hiljada potpuno istih! "Ona bi bila vrlo uvredjena kad bi to videla, pomisli on... strasno bi se zakasljala i pravila bi se kao da umire da ne bi ispala smesna. I ja bih bio prinudjen da je negujem, jer bi inace, da bi i mene ponizila, stvarno pristala da umre..." Zatim pomisli opet: "Verovao sam da sam bogat sto imam jedinstven cvet, a u stvari imam samo obicnu ruzu. Nju i moja tri vulkana koja mi dopiru do kolena, i od kojih je jedan mozda zauvek ugasen; sve to ne cini me bas tako velikim princom..."  I on leze na travu i gorko zaplaka. ... .... .... .... ...... ......... ............        ................. .... .... ... ......... ................... ................    .......................... ..................... Tako mali princ pripitomi lisicu.  A kad se dan rastanka priblizi: -Ah! rece lisica... Plakacu. -Sama si kriva, rece mali princ, nisam ti zeleo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim. -Naravno, rece lisica. -Ali ti ces plakati, rece mali princ. -Naravno, rece lisica. -Znaci, time nista ne dobijas! -Dobijam, rece lisica, zbog boje zita. Zatim dodade: -Idi, pogledaj ponovo ruze. Shvatices da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kazes zbogom, a ja cu ti pokloniti jednu tajnu. Mali princ ode da ponovo vidi ruze. -Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu. Ruze su se osecale veoma nelagodno. -Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas.  Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono.  Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad  cuti. Zato sto je to tvoja ruza. I on se vrati lisici. -Zbogom, rece joj on... -Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne.  Sasvim je jednostavna: covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati. -Sustina se ocima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio. -Vreme koje su ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom. -Vreme koje sam ulozio oko moje ruze... rece mali princ da bi zapamtio. -Ljudi su zaboravili tu istinu, rece lisica. Ali ti ne treba da zaboravis. Ti si zauvek odgovoran  za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu. -Ja sam odgovoran za svoju ruzu, ponovi mali princ da bi zapamtio. (Mali princ) http://www.svastara.com/razno/maliprinc/18.php   Mon, 07 Dec 2009 19:40:00 +0100 https://www.blogoye.me/BeliBor/71998/