Od mog prividjenja ti si cela tkana,
   tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
   Ti bese misao moja ocarana,
   simbol svih tastina, porazan i leden.

   A ti ne postojis, nit' si postojala.
   Rodjena u mojoj tisini i cami,
   na Suncu mog srca ti si samo sjala 
   jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.





...
.

U blazenoj noci tvoj prijatelj bdi
Jos od tebe topao,  jos mirisom tvojim,
pogledom, kosom, poljupcima tvojim opijen.

O, ponoci,
o,  mesece, zvezdo i plava izmaglice!


U tebe, voljena moja, moj san uranja,
kao u duboko more ili planinski bezdan,
razbija se o hrid i nestaje u peni,
postaje sunce, koren, zivotinja,
samo da bi s tobom,
samo da bi pored tebe bio.


Daleki Saturn kruzi, a mesec ne vidim,
Vidim samo tvoj lik bled kao cvet,
i smejem se mukom, opijen placem,
nema vise radosti, ni bola nema vise,
samo ti, samo ja i ti, tonemo
u svemirski bezdan, u to duboko more,
gubimo se u njemu,
umiremo i ponovo se vracamo na svet.



H. Hese: Zaljubljeni



Ne priznajem rastanke
i nikad neću
Suviše boli kada se grubo
otkine cvet koji tek niče.

Kada na samom početku priče
vreme zatreperi i stane
baš kada bleda
još prazna zora
mesečevo srebro ućuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane.



Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noći i zore sjajem
I zato ne dam, i zato neću
i zato rastanke ne priznajem.

Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim
želim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima dok postojim.

Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslačka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke
u žute duge na modrom tlu.

Zato ne dam i zato neću
Zato moj odraz još vešto krije
istih osmeha tajne daleke
Zato ću uvek biti sa tobom
u dašku misli ili u snu.


Još uvek naš cvet negde niče
još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri sleću
Svi su rastanci tužne priče
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad neću.

(M.Antić)

Tražim pomilovanje
Za neshvaćene
koji ne umeju da premoste
ni kapilarske razdaljine
do svakodnevne stvari proste;
za one koji ostaju strani
rukama što ih drzhe u naručju,
suncu pred kojim se sve razdani,
sobnoj, kao košulja bliskoj, tami.

Za sopstvene duše tamničare,
za radosti svojih trovače,
za one što viču kad im se plače,
kad u nežnost greznu,
što uhode sebe kao tudjina,
za puškarnice srca njina,
za svačiju dušu zatvorenu
i opreznu.

Trazim pomilovanje
za one koji nemaju snage
Zlome kazati da je zao,
Niti rđavome da je rđav,
Za onoga kome je žao
Čoveka istinom usrećiti,
Za ljude koji lažu iz milosrđa.

Za čoveka koji će ponižen biti
Radije nego nekog da ponizi,
Za onoga koji i kad nazre
Obrazinu na nečijem licu
Nema srca da je zdere,
Za ljude koji ne mogu da uvrede
Ni čoveka druge misli i vere,
Za one koji nikada ne bi mogli
Drugome presude da izriču,
Kojima se sve sudije čine stroge,
Za svaku milosrdnu lažnu priču
I slične njima slabosti mnoge.

Za naivne ..

Za one kojima se čini
Da su jednaki
Siromah i bogati,
Slabi i jaki,
Nesuđenik  i onaj koji se sa sa robije vrati,
Bezruki i čovek sa rukama obema,
Miropomazani i odučen od vere,
Zvani
I onaj što pred vratima čeka,
Za njih, za sebe,
Za svakog čoveka
Tražim pomilovanje.

У мени вечерас једна снажна река

свом снагом урличе и размиче кланце,

пробија се силом кроз брда далека

и са срца кида окове и ланце.

 

 У теби вечерас ова иста река,

час као од сребра, час ко море плава,

тече чудно тиха, успорена, мека

и своју природу мyком одсликава.

 


KLETVA I MOLITVA

Boze,sto nebesne pozare spustas u zetve
i sejes strah u srca zlu podana,
molim Ti se od dana do dana:
uslisi moje milostive kletve
za onog koji me voljase srca odana.

Ucini da toplinom moga glasa
odjekne vetar kad oko prozora mu zbori.
Povrati u njegovu dusu neznost blagu,
da,kada seva dize se iz klasa,
njegovo srce za mnom zazubori.

Učini da oblaci, kada minu mu nad domom,
moje blage poprimaju kretnje.
Usadi u njegovu dušu sveti strah,
da, kada okolne šume odjeknu gromom,
začuje u njemu moćni glas Tvoje pretnje.

Učini da jednom, kad u noc se probudi,
sjaj mesecev da ga sa neba pobudi
da skrusen dodje do mene.
Osveta moja bice meka,
jer srce moje ga čeka
i danju i nocu bez promene.



Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje...


NASA TAJNA

O tebi necu govoriti ljudima.
Necu im reci da li si mi samo
poznanik bio ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je
u nasim snovima i zudima
dana ovih ostao trag.

Necu im reci da li iz osame,
zedji, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo volelo;
niti srce nase
da li nas je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Necu im reci kakav je sklad
oci nase cesto spajao
u sazvezdje zedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Necu im reci da li je zivot
ili od smrti strah
spajao nase ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo vise
od suma suza.

Necu im reci ni jedan slog jedini,
sta je moglo, ni da li je moglo nesto,
da uplete i sjedini
duse nase kroz citav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je doslo
onome sto je bilo.

Nikome necu reci kakva se
zbog tebe pesma dogadja
u meni vecito:
da li opija toplo
kao sume nase s proleca;
ili tiha i tuzna
cuti u meni recito.
O, nikomke necu reci
da li se radosna ili boleca
pesma dogadja u meni.

Ja vise volim da precutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetloscu sja
i zora i noc i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreca i bol ziva;
tamo gde je od istog vecnog tkiva
i covek i njegov san



Uvećala si me
svojom ljubavlju,
mene koji sam samo
jedan čovek izmedju drugih,
koji plovi običnim tokom,
pokretan voljom
promenljive milosti sveta.


Dala si mi mesto
tamo gde pesnici svih vremena
donose svoje darove,
gde ljubavnici u ime večnog
pozdravljaju jedan drugoga kroz stoleća.

.
Ljudi žurno prolaze ispred mene na trgu -
ne opažajući kako je moje telo postalo
dragoceno od tvog milovanja,
ne znajući da u sebi nosim tvoj poljubac
kao što sunce nosi u svojoj lopti
vatru božanskog dodira,
kojom sija večito.



Zadrhtacu bez sumnje
ako se ikada budemo sreli
u drugome zivotu,
u svetlosti udaljenog sveta. .



Moje srce ptica divljine, naslo je svoje nebo
u tvojim ocima.
One su kolevka jutra,one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo,
u njihovo osamno bespuce.
Pusti me samo da delim oblake,da
sirim krila u sjaju njegovog sunca....


(R.Tagore)

Nekom zabranjuju zvezde.
Nekome krila.
I laste.
Ja ne zabranjujem ništa.
Sme se sve što se ne sme.

Samo jedno te molim:
pokušaj da ne rasteš
ni mrvu svima za inat,
do kraja ove pesme.
U toj se pesmi živi
slobodno,
lepo
i ludo.


Možeš da izmišljaš.
Maštaš,
Da radiš sve naopako.
U njoj i najveće čudo
prestaje da bude čudo,
jer sve što poželiš
kad zažmuriš
- ostaje zauvek tako.

Isturi hrabro i divno
prkose detinjaste
i laži i sebe samog.
Sme se sve što se ne sme.
I sme se više od svega!


Jedini: nemoj da rasteš
za inat i tebi i meni
do kraja ove pesme.
I svaki put kad te slome,
pa moraš nov san da stvaraš,
ne sanjaj ga u mraku
Dotrči bliže zori.

Na pragu ove pesme
tako se divno bori
i kad namigneš samo
i osmehneš se polako.
Izbroj u sebi do deset
i to u večnost pretvori.
I sve što žmureći smisliš
ostaće zauvek tako.



(Mika Antić)

opet mi se taj sa fresaka smeši
sa zavetnih slika kamenih albuma ...
a ja bih da ljubim a ja bih da grešim
kneginjice moja sa carskoga druma



đakoni ti časni zavajali lice
u letopis bdenja u mudrosti duma
i pred tobom kleče lepa zatočnice
kneginjice moja sa carskoga druma



ljubavi živa najslađe breme
zbog tebe vekovi mru
a da sam živeo u drugo vreme
onda bih volep nju
ljubavi živa topla je soba
zauvek ostajem tu
a da sam živeo u drugo doba
onda bih voleo nju

opet mi je žudnja odškrinula dveri
ili silazi s trona il silazim s uma
jer moje se vreme časovima meri
kneginjice moja s carskoga druma



pusti da zaronim u karmin tvog stida
čudotvorne slutnje dozrelih agruma
da zagrijem usne na hladnoći zida
kneginjice moja s carskoga druma


ljubavi živa najslađe breme
zbog tebe vekovi mru
a da sam živeo u drugo vreme
onda bih voleo nju
ljubavi živa topla je soba
zauvek ostajem tu
a da sam živeo u drugo doba
onda bih voleo nju