Pošla ja na žurku kod blogerke koja je imala godišnjicu blogovanja.

 Simpatično!

Pošla ja kao grlom u jagode, ništa nisam ponela i sad blesim iz kola gde je neka cvećara.

Levo desno, nigde moga stana, a ulice, vode pravo na Slaviju. Ja na Slaviju ne idem ni kao suvozač. Gledam, nema šanse da je obidjem, milion automobila oko mene, ni jedan da se pomeri. Okreni obrni, svi puteve vode preko nje. Kud ću, šta ću, ja moju staru taktiku, zatvorim oči i dam gaaaas...

Gvirne, malkice, kad pravo ispred mene policaj, raširio ruke, valjda hoće da me zagrli.... očito samo mene, jer su svi ostali stali. Ja pravo na njega. On taman hteo da se okrene, kad ja haubom ispred njegovog  nosa. Zabezeknu ti se čovek, a i ja, šta se natakario na sred puta???

Poče on nešto da maše, priča, ali ga ja ne slušam, videla preko ulice cvećaru...

Policaj zagleda kola, šta li su mu ona kriva. Kucka po prednjem faru, samo kuckaj mislim ja, dva puta sam zamenila sijalicu u zadnje vreme. Gleda sad žmigavce, a oni trepću kao seoska mlada kad je izvedu, milina...

 Ja dotle kupila cveća...

Očito mu se nije doplao, a možda je i alergičan, jer čim me je video počeo da se dere.

-Gde si otišla?

-Po cveće

-Kakvo cveće, gde ti je....  ne stiže da me priupita, počeše da mu trube, a kolona, negde do Kalimegdana, a možda zavrnula i nizbrdo, ali ne verujem, tamo jednosmerne ulice...

Uhvati se policaj za glavu

-Briši... vozi to i da nisi više ovuda prolazila

Nije mi jasno što se naljutio, možda i nije , kad se naljute, prvo mi traže dozvolu i saobraćajnu, ovaj nije....

Sa.....e Ova slika je trebala da bude na postu, ali...nije mi uspelo, nema veze, i ovde sam to učila dve godine i nisam naučila baš kako treba