Stajala sam mirna, hladna nezainteresovana. Sunčevi zraci obasjavali su sobu. Buket cveća bio je na stolu, boca vina, dve čaše…
On je ušao, nestrpljivo pogledao po sobi. Sve je bilo u redu.
Pogledao je prema meni, saučesnički se osmehnuo, namignuo i dotakao me nežno. Osetila sam da se palim, ali on me je odgurnuo.
Nisam reagovala. Nije upalio žar u meni.
Čekala sam ga.
Večeras…večeras će doći, neće moći bez mene… Goreću kao uvek pod njegovim pogledom…
Uveče je došao…šuškao je oko brave… sa smehom je širom otvorio vrata… sa njim je bila neka devojka. Nisu me primećivali… Ona je dotrčala do balkona… širom otvorila vrata… svetla grada milovala su njenu kosu. Prišao joj je sa ledja i počeo da ljubi u vrat.
Čekala sam da me primate.
Nadala sam da će bar devojka doći do mene, dotaknuti me.
Nisu me trebali… muzika je negde svirala…
Ove noći ostaću bez sjaja, neću širiti svetlost po sobi… ne treba im ta mala sijalica u uglu sobe…
)))