| |
|
|
|
|
|
|
|
Znate ono, kad krenete da jurite za svojom zvezdom i mučite se, izmiče pa se približi, pa se opet izmakne i ode u pizdu lepu materinu, jedva je vidite... pa je onda opet stignete, a ponekad i uhvatite, ali se ona opet izmigolji i pobegne... To nema kod mene. Jok more. Mene moja zvezda juri. Ne mogu da pobegnem, jebote! Kad me stigne, to je jao i kuku. Vi kad stignete svoju zvezdu, jako je zagrlite i ne date joj da vam opet izmakne, normalno. To isto i ona radi. Zagrli me i zarije svoje krake u mene. I šta onda?!? Džaba ti zvezda kad te zakolje kao svinju! Zašto ih ljudi uopšte jure?!? Ili sam u nekom momentu prošla kroz neki sjeban portal i završila u dimenziji gde mi je sve kontra. Kod vas, ljudi. Zemljani. Hehe. Niste vi loši, samo vam loše ide. Slušaš metal radio, a oni puste psihodeliju. WTF??? Znam šta bi sada to a certain person palo na pamet: kako možeš da slušaš toster?!? Mogu. Zakačim mu žicu da bude antena i uključiš ga u struju. I odvrneš do daske. I spremiš protivpožarni aparat. Isto kao da slušaš metal. A da možda svratimo na obližnju livadu i zapalimo logorsku vatru? Ne, ne logorsku... Ritualnu. I onda se skinemo goli i skočimo u jezero. Naravno da je noć! I onda kad se izborimo sa radioaktivnim jeguljama, izađemo iz jezera i sušimo se na vatri. I pevamo. Da me ne bi shvatili pogrešno, isključiću prijem sa svojom rodnom planetom. Aj' uzdravlje. :) |
Pošalji komentar! :: Obavesti prijatelja! |