Pauk i pirinač

Od pirinča svašta može da se spremi, slano ili slatko, kako ko voli. On je sam po sebi neutralan, ali treba mu kažu puno vode da bi porastao. Ima beli i žuti, pretpostavljam da ih ima i u drugim bojama, samo ne znam za njih. Kao što ne volim crno cveće, tako volim samo beli i žuti. Ako ga skuvate kao sutlijaš, gospodari, sa cimetom ili voćem, gozba.
Dobar je kažu za stomak, ali nekima smeta. Dobra je i soja, a prva ja je ne podnosim.
Prinač, kao i mi ima svoju majku. Mati pirinča je čudna žena, pauk. Div žena. Obratite pažnju na zrno pirinča, sitno, deluje uglađeno, a ne možeš ga slomiti. Ništa mu ne možeš, sem da ga prekuvaš. Kao i ljude, neke život prekuva, neki se ni ne blanširaju.
Svi pletemo mreže sopstvenih života. Poneku mušicu pojedemo mi, poneki praher omlati nas, razlikujemo se po brzini pletenja novih.
Neki životi oko mene se gase, neki tek počinju da pletu mreže. Moja je bušna ( na pokidanim mestima zajedno ćemo plakati M.A.) ali se drži, još nema tog prahera koji bi mogao da je omlati.
Zamirišite kuću cimetom, zgrabite, čvrsto, Mati pirinča u šake i dobovaće vam u glavi kao da je celo Vrelo u nju stalo. Posle čitanja, možete da me psujete, koliko vam volja, ali posmatraćete život drugačije....

Pošalji komentar ::

najzad.
neko je nesto napisao.

oh, kompliment (nadam se)

hvala

dobar ....text...dobra..mjuza..u sinhroniziranoj energiji

naravno...

proslo je 2.00 a.m....umesto da radim (a znas da se uvek posteno natovarim) citam tvoj blog...eh, da si tako pisala nekada...ili da su ti teme vise prijale...zar mi treba potpis?!
vidimo se, valjda, uskoro. BG, LA ili bar FB

i da mi nisi rekla, znala bih

odraslo se, a znajuci nas, nista me nece iznenaditi. jednog dana, nase novine, da isprasimo sve!

probacu veceras tvoj recept
zarazan je, kao i ceo tekst )