Jednom kad se otisnetem na pučinu plavu, voleo bih da me par oka dva prate pogledom.... Lepo je to rečeno i bilo bi to lepo da je tako ali skoro nikad nije izvodljivo, možda negde u mislima ali samo možda. Teška je to patnja životna, odvojeni život, emocije koje fale, dodiri .... dani precrtani na kalendaru. I pored velike ljubavi prema moru plavom postoji i ona druga ljubav lična koja ti uvek veoma, veoma nedostaje...... e to je muka.
Pomorac sam majko na bijelome brodu, pomorac sam majko u modrome grobu.
Objavio
zangrad u 21:06 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (17) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (17) | Pošalji komentar