Rastali smo se u suzama. Ne mozemo biti zajedno, govorila sam mu... Plakao je, ja sam kroz jecaj govorila koliko ga volim i koliko je mucna nasa veza...Bio je covek mog zivota... Pre samo 6 godina. Molio me je da ne prekidam. Voleli smo se, na neki cudan nacin, ali bila je ljubav. Sedeli  smo u kolima na parkingu ispred moje zgrade.. vece..muk, tisina .. samo jecaji su se culi. Moram, govorila sam a dusa mi se rastajala sa zivotom. Bio je covek mog zivota, ali ne i moj. Kao sto sam ga to vece molila da prekinemo, tako sam ga molila i da se ne upoznajemo. Znala sam da ce susret nas biti fatalan. Nije me slusao, on je zeleo da mu se desi ljubav po svaku cenu, Vracala sam se kuci umorna sa posla, neki prijatelji su me povezli kolima. U nekom momentu mi je pozvonio telefon. "gde si"? upitao je. Vracam se kuci sa posla-odgovorila sam mu, dok sam ne znam kako, predosecala da je tu negde u mojoj blizini. "Da, ali gde tacno" rekao je. U tom momentu je projurio ispred nas sivi automobil bg tablica... pomislila sam TO JE ON. -Evo me, kod nadvoznjaka sam... Gde da te sacekam, pitao je... Ne znam ni sama kako sam mu objasnila jer sam ja u tom momentu bila u soku i na sedmom nebu da ne kazem u VORTEXU :))) Cim sam ugledala njegove oci bilo mi je jasno da to nece biti samo avantura... Da ce to biti fatalna ljubav koja ce se pamtiti do kraja zivota... "Imas mladez na ruci, isti kao i ja na istom mestu" Oduvek sam govorila da moj covek mora imati mladez na ruci na istom mestu gde se nalazi moj...Kod mene na desnoj, kod njega na levoj ruci.. ne znam zasto, volela sam taj mladez.. bio mi je simbol sudbine... I kud bas on da ga ima!!! Sreli smo se, a znali citavog zivota... Kasnije ce se ispostaviti da smo se i susretali tokom nasih godina.... Zivot je cudo...