Sladoled, tigrasti komarci, bus, ucenje, jutarnji turbocino, kolokvijum i slag na tortu, ma jos bolje vishnja...
6/16/2009
Rekoše mi da se ugojim?! 
Bila sam šokirana ovim *komplimentom*, bar ja to tako shvatam, uostalom ja sve shvatam kao kompliment, pa čak i kad je nešto negativno ja izvučem pozitivnu stranu.. Ne ide mi negacija i loše ne umem da mislim o sebi, znam da toga ima, ali nije ništa što ne mogu da ispravim... Kupila sam kilo sladoleda, i pojela ga, pa kad sam već mršava, mogu bar čokoladu da jedem, napokon na miru... To što sam u zbrci nema veze ni sa čim, pa ni sa tim što je on sad još dalje.. kako fizički tako psihički, ali to nije tema, drugi put o tome...
Sad me brinu ovi tigrasti komarci... Do sad su bili komarci *kao rode*, dal je moguće da i tigrovi imaju svoje komarce, koji su završili u Srbiji, kao uostalom i sve *DIVNO* na ovome svetu... Ujeo me je jedan takav tigrasti, ili bar kažu da jeste, ne znam koja je razlika između rodinih i tigrovih, ali svrbi isto ...
I dok sam se vraćala opet iz daleka, i kontala da ću bar nešto da naučim za danas, sutra u autobusu, sedne pored mene osoba koja empatična, komunikativna i samouverena.. I tako sam ubila vreme za učenje, ovaj put mi nije bio potreban izgovor.. Simpatičan mladić, ne znam ni kako se zove.. Ipak ni to mi nije izbilo iz glave to da je on daleko, kako fizički tako psihički...
***
E onda sam ustala sutradan, sipala kafu u dušnik i gušila se sa cigarom, jer naravno kasnim gde god da krenem, i stigla sam, završila... A sad umesto da učim pišem ovo, jer je višnja koja krasi onu čokoladnu tortu, mislim sladoled, daleko kako fizički, tako i psihički, ali ja o tome ne razmišljam, više me brinu ti tigrasti komarci, a možda bih samo trebala da se istuširam?!! 
