26/4/2009

Gotovo je izvesno...

I za ovu godinu su najavili liberalizaciju viznog režima. Kažu biće do kraja godine, postoje signali u EU. Ne znam samo po koji put vide te signale.

Danas je to najavio i Ivica, ali nema još  Božidara da se javi i prozbori koju o tome. Možda mu je glupo. Sramota ga, pošto je do sada već nekoliko puta najavljivao ukidanje viza i stavljanje Srbije na „belu šengen listu“ i uvek je ispadao ćorak.

Bilo bi i više nego zanimljivo da se zajebe, da ne najavi, a ovi stvarno ukinu vize.

Plaši me samo jedna stvar, a to je što Ivicina rečenica počinje sa „Gotovo je izvesno...”.

Da li ni on sam ne veruje u ono što govori ili je jednostavno tako rekao.

Da li ovom vešću, koja se pojavljuje već drugi ili treći put u kratkom vremenskom periodu, pokušavaju da sakriju nešto. Možda ono milionče za Miladina, ili još koju aferu, kojih vala kod nas ima koliko hoćeš.

Ne znam, kao što ne znam ni zašto je ministar policije to izjavio. Možda su naše vrle “demokrate” shvatile da im narod slabo veruje u poslednje vreme, sem njihovih sektaških sledbenika, pa je bilo po principu:

“Neka proba Ivica, njega je narod zaboravio, kao i sva sranja koja je pravio.”

Ne znam, gotovo je izvesno da smem da kažem da više verujem ovom debeljku, nego ljudima za koje sam 2000. glasao. Možda sam zaista zaboravio zbog koga sam ostao bez posla 1998., zbog koga su moji prijatelji dobijali batine, protiv koga smo demonstrirali...

Kada sam bio u inostranstvu prošle godine, obični građani u Ljubljani su mi rekli da mi ove godine, za posetu njihovoj zemlji neće trebati viza. Bilo je to pre nekih sedam, osam meseci, a ja nekako verujem njima.

26/3/2009

22/3/2009

???

"Money is a new form of slavery, and distinguishable from the old simply by the fact that it is impersonal, there is no human relation between master and slave." –Tolstoy

15/3/2009

Jugoslavija Tatu

8/3/2009

LAPIS HISTRIAE 2009

10. MEĐUNARODNI POGRANIČNI SUSRETI

objavljuje

MEĐUNARODNI KNJIŽEVNI NATJEČAJ „FULVIO TOMIZZA“

 LAPIS HISTRIAE 2009

za kraće prozne oblike

na temu:

CROSSOVER

1.      Kombiniranje elemenata različitih žanrova (u glazbi i književnosti, naprimjer)

2.      Nova dinamičnost među nacionalnim kulturama, dodir i preplitanje više jezika i kulturnih identiteta (naše, figurativno značenje pojma!)

Pozivamo autore da pošalju svoje nove priče, oglede, putopise…

KRITERIJI NATJEČAJA:

1.      tekst mora biti izvoran i neobjavljen

2.      ne smije biti dulji od 15 kartica (21.750 znakova)

3.      u obzir dolaze svi jezici (i dijalekti!) naše regije

4.      autori se natječu isključivo s jednim radom

5.      najbolji rad bit će nagrađen simboličnim artefaktom LAPIS HISTRIAE, te novčanom nagradom u iznosu od 1.000,00 eura

6.      stručni ocjenjivački odbor broji tri člana

7.      ocjenjivački odbor zadržava pravo ne dodijeliti nagradu

8.      rok slanja tekstova je: 17. 04. 2008.

9.      tekstu treba priložiti osobne podatke (adresu, broj telefona, e-mail, kratku biografiju s godinom rođenja)

10. radovi se šalju poštom na adresu: Gradska knjižnica Umag, Trgovačka 6, 52470 Umag, Hrvatska, s naznakom za LAPIS HISTRIAE, otisnuti u 4 primjerka i posebno na e-mail: lapis@gku-bcu.hr

11. radovi koji ne budu stigli i poštom i e-mailom neće ući u konkurenciju

12. autori ustupaju pravo na objavljivanje njihovog teksta Gradskoj knjižnici Umag; dvanaest radova po izboru žirija bit će objavljeno u Zborniku Lapis Histriae 2009. krajem godine

13. nagrađeni autor bit će počasni gost 10. Međunarodnih pograničnih susreta „Forum Tomizza“ (Trst, Kopar, Umag, 27.-30. 05. 2009.), gdje će mu nagrada biti svečano dodijeljena.

22/2/2009

M.K.

7/2/2009

:))) (nije moje, samo sam nasao)

1/2/2009

31/12/2008

Srecno

12/12/2008

Aaaaaaaaaa aaa aaaa

Opste je poznato svima koji me bar malo znaju da sam ja osoba koja nikada nije zadovoljna u zivotu. Kukao sam ovde i kada je bilo vruce, kada je bila kisa, kada je bilo hladno, kada sam bio bez posla, a sada kukam kada imam posao.

Kukam iz samo jednog razloga, moj posao je toliko interesantan da mi u toku radnog dana padne na pamet pet do sest ideja kako bih se mogao ubiti. Svakog dana.

1/12/2008

25/11/2008

Svemu jednom dođe kraj

Bio jednom jedan rat, koji se posle nekog vremena završio. Za njim su dosli drugi, ali ratova će uvek biti, dok god postoje ljudi. Nije bitna njihova vera, boja kože, odakle potiču, među sobom oni će već pronaći nešto što ih razlikuje.

Dakle, bio jednom jedan rat, nastao iz jednog glupog razloga, voljom za moći, koja nije mogla biti zasićena samo tim ratom, tako da je vrlo brzo izbio još jedan rat.

Najgore je bilo ljudima koji nisu želeli da učestvuju u svemu tome, koji nisu hteli puške, već reči, objašnjenja. Bilo je takvih ljudi i sa jedne i sa druge i sa treće strane, kao što je bilo i onih drugih na svim stranama, onih koji su želeli da rat traje, koji su želeli krv i strah, jer su se samo tako osećali živim, onih koji su samo tako postojali.

Oni su uživali u porušenim gradovima, zaseocima u plamenu, plaču dece, bedi i sirotinji naroda.

Lično, učestvovao sam samo u jednom ratu, baš kao i moja zemlja, zvanično. U ratu koji smo zvanično i dobili, u ratu u kojem je pola moje zemlje uništeno, ali kao da to nije dovoljno.

U toj zemlji ratovi i dalje traju, narod se nije opametio, a kako stvari stoje neće se ni opametiti.

Danas sa visine posmatram taj narod i ratove koje vodi, jer sam ratovanje svoje zemlje skupo platio, životom.

24/11/2008

nastavak...

23/11/2008

Da mi je...

18/11/2008

17/11/2008

Sreca, sreca radost...

Pokušavao sam da pobegnem, ali mi nikako nije uspevalo. Stalno sam se vraćao. Završen je ovaj „mini odmor“ od nedelju dana, tako da sam se danas ponovo pojavio na poslu. Nevojla priterala, šta ćeš.

Uostalom bio sam i u situaciji kada sam bio bez posla, pa mi ni to nije valjalo, kao što mi ni sada ne odgovara to što imam posao. Što reče moja bivša:

„Ti ćeš večito da kukaš, šta god da ti se desi.“

I u pravu je, možda.

Mislim da ne bih kukao samo u jednom slučaju. Kada bih izvukao onu greb greb srećku, gde dvadeset godina svakog meseca dobijaš po hiljadu eura!!!

Pet stotina za mene, pet stotina u neki investicioni fond, recimo Raiffeisen Future.

Sreća, sreća, radost...

15/11/2008

A danas...

Već je 14 časova, podne davno prošlo.

Prevrćem se po krevetu, tražim daljinski od linije. Negde je tu, znam. Nalazim ga ispod jastuka, uključujem radio i slušam vesti. Govore o budžetu, pojeftinjenju goriva, neophodnosti štednje u javnom sektoru... Aha, mislim u sebi, al’ u k...u će uštedeti u javnom sektoru.

Simpatičan glasić novinarke Radio Indeksa pomenu današnji dan... Subota, mislim nešto kad pre kraj nedelje. Jebote, pa danas je 15. u mesecu. Novembar, strašno.

Kada i kako je meni proletelo deset meseci nemam pojma. Šta sam ja radio za to vreme?  

Sada je 2008., a ja sam sprcao 32 godine u dupe. Neverovatno, a kao da je juče bilo ono vreme kada sam išao u školu i kada sam morao samo jedno, da budem odličan na kraju godine. A danas...

13/7/2008

wow

29/6/2008

Prijateljstvo?!

Da li danas postoji prijateljstvo, prijatelj?

Osoba kojoj možemo beskrajno verovati.

Ne. Tvrdim kategorično da prijateljstvo ne postoji.

Prijateljstvo je samo vid ljubaznosti koju svi posedujemo, prema drugim ljudima, ili možda životinjama.

Moguće i iz straha. Jer, svako će biti ljubazan i miran pred rotvajlerom.

Pravila koja vladaju među životinjama su slična onima koja i ljudi poštuju.

U suštini smo svi životinje. Animalni instinkti, odnosno instinkti samoodržanja su ono što nas, kako im i sam naziv kaže, održava u životu ili igri.

Da bi opstali, moramo gaziti preko drugih.

Gaziti, ujedati. Gristi...

To najčešće ne možemo sami i zbog toga nam je potreban neko koga možemo nazvati čak i tim imenom, prijatelj.

Jer, zajedno smo jači, je krilatica koja je oduvek imala svoju snagu i vrednost.

Ne može čovek sam i samo napred, kao magarac. Moramo povremeno pogledati i na stranu, bilo levo ili desno.

Možda i iz razloga da na tom putu ugleda nekoga ko mu može pomoći, ili nekoga kome je potrebna moja pomoć.

Ako nekog volim, biću tu da mu, pomognem. Naravno, to ne znači da neću pomoći nekome koga ne volim, odnosno da ću onome ko mi je mrzak odmoći. Jednostavno prijateljstvo je način komunikacije sa drugim ljudima, u kojem je jasno vidljiv odnos dveju, uglavom interesnih strana.

Pre neki dan sam izbrisao broj telefona iz imenika mog Sony Eriksona, čoveka koga sam smatrao, ali zaista smatrao pravim prijateljem. Bez ikakvih interesa. Čak, šta više, mogu da kažem da i njegovu ženu danas posmatram kao i njega, kao svog prijatelja.

A on? Umro je pre osam meseci. Leukemija.

Nakon što je on umro, shvatio sam da verovatno više takvog prijatelja neću imati.

Počeo sam da živim i tražim kod drugih samo ono što su i oni tražili kod mene.

Interes.

27/5/2008